СТИЛОВИ И МЕТОДЕ УЧЕЊА

СТИЛОВИ И МЕТОДЕ УЧЕЊА

ВАК ТЕОРИЈА

 

• три стила учења:

ВИЗУЕЛНИ стил учења

АУДИТИВНИ стил учења

КИНЕСТЕТИЧКИ (телесни) стил учења

 

ВИЗУЕЛНИ ТИПОВИ – УЧЕЊЕ ГЛЕДАЊЕМ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

 

• морају видети да би запамтили
• преферирају илустрације, читање написаног, одлични су у писменом белжењу предавања
• често користе изјаве као што су: “То ми изгледа добро…”, “Да видим…”, “Имам потпуну слику…”
• “виде” речи
• уредни су и организовани
• брзо причају
• дугорочно планирају
• уочавају детаље
• памте помоћу видних асоцијација, добро памте лица
• воле читати
• не памте вицеве
• оријентисани су на изглед – било да је реч о одевању или презентацији одређеног материјала
• имају јак осећај за боје, могу имати уметничке склоности
• воле цртати и писати, имају углавном леп рукопис
• не омета их бука
• могу заборавити вербална упутства или проследити усмену поруку
• добри су читачи и више воле читати него да им се чита
• шарају за вриеме тел. разговора, предавања или састанка
• често знају шта би рекли, али теже проналазе речи
• мирнији су по природи

 

 

ВИЗУЕЛНИ ТИПОВИ –  САВЕТИ

 

• запиши да би боље запамтио
• гледај особу која прича да би се боље концентрисао
• користи боје за наглашавање важнога у тексту
• најбоље учиш сам
• седи даље од прозора и врата
• користи филмове, слиде-ове, илустрације, цртеже, дијаграме
• тражи писмена упутства
• користити материјале попут фотографија, мапа, графикона, дијаграма,
• визуализуј информације у облику слика да бисте их лакше меморисао,
• обезбеди неометан и јасан поглед на предавача, тако да можеш пратити његову невербалну комуникацију,
• пиши белешке, ако предавач није обезбедио писани материјал,
• илуструј своје идеје као слике пре него што их запишеш,
• учи на тихом месту, далеко од вербалних узнемиравања,
• читај илустроване књиге.

 

 

АУДИТИВНИ ТИПОВИ – УЧЕЊЕ СЛУШАЊЕМ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

 

• мора чути да би запамтио
• преферирају слушање и понекад се “изгубе” покушавајући записати
• често користе изразе као: “Чујем што ми говориш…”, “Слушам те…”, “То ми звучи добро…”
• уче слушајући и пре запамте оно о чему се расправља него оно што виде
• говоре у ритмичким секвенцама
• “причају” сами са собом за време извођења активности
• бука их врло лако прекине
• често мичу уснама док читају
• воле читати наглас
• воле слушати док им се објашњава и воле сами објашњавати
• добри су у имитацији гласова и начина говора других људи
• рукопис им обично није леп
• причљиви су и воле расправу
• врло су детаљни у описима
• имају проблема с активностима које укључују визуализацију више воле музичку од ликовне уметности
• отворене су и комуникативне особе

 

 

АУДИТИВНИ ТИПОВИ –  САВЕТИ

 

• покушај учити с пријатељима расправљајући или гласно понављајући
• пре читања одређеног поглавља,погледај слике,наслове и наглас реци своје мишљење о главној теми одломка
• читај наглас увек када је то могуће
• снимај себе док читас лекцију и преслушавајући покушај запамтити
• питање у тесту увијек прочитај наглас пре решавања
• напиши говор и презентацију,
• учествуј у дискусијама и дебатама на часу,
• дискутуј о својим идејама,
• диктирај некоме своје мисли и идеје.

 

 

КИНЕСТЕТИЧКИ ТИПОВИ – “ТЕЛЕСНО” УЧЕЊЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

 

• дају предност манипулацији материјалом и групној динамици
• често користе изјаве као:“Не пратим те..“,“Врати се-изгубио сам се..“
• често користе глаголе у разговору или описима
• додирују људе да би привукли њихову пажњу
• стоје близу особе којој се обраћају
• оријентисани су на телесну активност и често су у покрету
• облаче се лежерно и спортски
• воле израђивати ствари и испробавати нове активности
• најбоље памте изводећи одређени покрет
• не уживају у читању и често текст прате прстом добро реагирају на физичке награде
• често користе гестове,мимику,машу рукама док говоре
• тешко им је остати мирним кроз дужи временски период па шкљоцкају оловком или трзају ногама док уче
• воле акционе филмове и књиге
• могу имати нечитак рукопис
• воле глумити и уживају у различитим активностима и играма које укључују покрет радо учествују у изради модела, макета, извођењу огледа
• добро се оријентишу у простору
• постижу успех у спорту

• радо уче помоћу рачунара да би учење  потпомогли додиром
• врло су отворене особе

 

КИНЕСТЕТИЧКИ ТИПОВИ –  САВЕТИ

 

• да би боље запамтио учи понављајући гласно, изводећи различите покрете, у стојећем положају или ходајући
• у ситуацијама када ходање или лупкање прстима (ногом) омета рад покушај стискати тениску или стрес лоптицу
• ако учење за столом не даје резултате покушај лежати на стомаку или леђима
• покушај учити с музиком у позадини
• за време учења прави чешће, краће одморе
• изрази се кроз плес, гимнастику, спорт или глуму
• користити боје да истакнеш оно најважније у тексту,
• прелети преко материјала, пре него што почнеш да га детаљно читаш, како би добио општу слику,
• оживи свој радни простор са сликама и постерима.

 

 

 

 

НАЈЧЕШЋИ ИЗГОВОРИ У УЧЕЊУ И СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ

 

1. „Немам инспирацију за учење”

 

• Ако будете чекали да се појави инспирација за учење, вероватно је нећете ни дочекати. Не можете чекати да се „поклопе све коцкице”. Да будете ведри, расположени, надахнути… Одлика  правих професионалаца јесте да уче и раде и када су лоше воље.

 

Шта да радите када немате инспирације?

• Једноставно почните да учите без ње. Кад једном почнете учити, може вам се догодити да то и не буде тако тешко као што сте у први мах мислили и да вас то што сте научили или решили подстакне на даље учење.

 

2. „Лекција је јако велика”

• Понекад вам се чини да је то што морате научити превише. Цела лекција вам изгледа јако велико и чини вам се да ће бити тешко научити је. То вас може обесхрабрити и довести до тога да  одустанете.

 

Шта да радите у оваквој ситуацији?

• Изделите лекцију на неколико мањих делова. Затим научите први од тих мањих делова. То сигурно неће бити проблем. Мали део се увек може научити.  А кад њега научите, овај „мали” успех ће вас подстаћи да пређете на други део. Па на трећи, четврти итд. Мало по мало, научићете целу лекцију

 

3. „Не могу непрестано учити”

 

• Обично вам се чини да стално учите јер првих пола сата тражите шта вам све треба за учење, па се пола сата премишљате како да почнете, па пола сата разговарате са колегом из школе… и све то рачунате као учење.
• Ако време испланирано за учење, заиста проведете у ефективном учењу, нећете имати утисак да стално учите.  Учити није увек лако. Морате учити и оно што вам се свиђа и оно што вам се не свиђа.
• Сигурно бисте радије гледали неки филм или се дружили са пријатељима. То није проблем. Остварите план  учења, а затим наградите себе неким филмом, књигом, изласком…

 

4. „И ако будем учио, добићу лошу оцену”

 

• Једна стара изрека гласи: „Пазите шта желите, могло би вам се и остварити”. Друга каже: „За оптимисте је чаша напола пуна, за песимисте је напола празна.”  Једна од битних ствари у учењу, као и у животу, јесте да будете оптимиста. Не посматрајте  ствари црно.
• Ви постајете непоправљиви оптимиста само онда када стварате навике оптимизма. Оптимизам је темељ позитивног менталног става. Оптимисти су људи са крилатицом „Све може да се уради и  среди.” Они налазе добре и позитивне стране у свакој ситуацији. Кад нешто крене лоше они кажу:  „Добро је”, а онда траже начине и методе да тај проблем или тешкоћу реше.
• Оптимисти праве планове акција, постављају циљеве које желе остварити и усмеравају своје мисли на оно што тренутно раде. Насупрот њима, песимисти су напети, депресивни и уопште не  размишљају шта би у датој ситуацији могли учинити. Оптимисти траже корисне лекције у свакој  репреци или разочарењу.

 

5. „Не могу учити сам”

 

• Чак и ако волите да учите сами, понекад је добро да учите са неким у пару или групи. Расправа о ономе што учите са другом особом може вам значајно олакшати стицање знања.
• Партнер у учењу може вам објаснити нешто што вам није јасно. Исто тако, ваше објашњавање лекције  другу у учењу може вам помоћи да учврстите градиво.  Често смо уверени како нешто добро знамо и како смо то научили, али тек када покушамо то пренети неком другом, видимо да то и није баш тако.
• Стратегија учења у пару је одличан начин и да увежбате презентацију пред професором, да се припремите за презентацију знања на испиту.  Заједничко учење делује и на вашу мотивацију. Можда бисте у једном тренутку одустали од учења јер вам је свега доста, али вас партнер својом упорношћу подстиче да наставите.  Такође, у паузама ће вам бити мање досадно када сте у друштву.

 

 

За време учења треба да одговорите на следећих осам питања:

 

1. Док учите, да ли се запитате да ли разумете градиво? Ово је неопходно стално да радите јер нема сврхе учити без разумевања. Напамет научено знање „испари” врло брзо.
2. Да ли са учењем треба да идете брже или спорије? Процените ваше способности током учења и у зависности од тога одредите сопствени темпо.
3. Када нешто не разумете, да ли се запитате зашто то не разумете? Ово је врло важно питање. Узроци неразумевања могу бити лоша концентрација, лоше написан уџбеник,  нисте удубљени у градиво, не цртате, не разлажете градиво на мање целине…
4. Да ли током учења правите паузе како бисте направили кратко излагање претходно пређеног градива? Нема сврхе учити све ођедном. Градиво се мора понављати.  Најбоље је материју разделити на логичне целине или поглавља и кад завршите одређено  поглавље, извршити његово понављање.
5. Да ли се замислите и запитате да ли је градиво логично изложено? Ако није, потражите помоћ у неким другим књигама, уџбеницима, на Интернету…
6. Да ли кад учите градиво, процењујете ствари, тј. слажете се или не са написаним? Без обзира шта пише у уџбенику, имајте свој став о сваком питању. Тако ћете брже запамтити информације и научити лекцију.
7. Да ли вам је неопходан разговор са другим студентима или ученицима како бисте  усвојили градиво? Ово може бити одлична стратегија да разјасните нејасно  да сазанте  нове чињенице о лекцији, да поновите научено.
8. Да ли током учења треба да ступите у контакт са вашим наставником, асистентом…? Одлазак на консултације код вашег ментора и професора је добар начин да савладате  све тешкоће и разјасните могуће нејасноће.

МEТОДЕ УЧЕЊА

МЕТОДЕ УЧЕЊА

 

У педагошкој психологији су темељно проучаване, разрађиване и експериментално провераване методе учења. Обично се говори о глобалној (учење градива у целини), паритиативној (учење градива по деловима) и комбинованој методи учења. У погледу расподеле времена током учења, говори се о методи учења распоређеног на време и о методи концентрисаног учења. Неки аутори у методе учења убрајају и активне и пасивне методе, мада се активно и пасивно учење подразумева и при корићењу било које од предходно наведених метода учења.

Која ће од ових метода у одређеном тренутку бити погоднија и ефикаснија, зависи од низа фактора као што су: тежина и обим градива које се учи, степен смисаоне повезаности градива, узраст ученика, способности, степен развијености радних навика и оспособqеност ученика за самосталан рад и успешно коришћење појединих метода учења.

Експериментално је доказано да се глобалном методом боqе учи оно градиво које је смисаоно повезано у јединствену целину и градиво које није много обимно. Глобална метода је прихватљивија за старије и способније ученике. Партитативна метода учења је ефикаснија при учењу градива које није смисаоно повезано и градиво које је тешко и обимно. Ова метода је погоднија за млађе и мање способне ученике.

Наставници појединих наставних предмета не треба само да проверавају степен усвојености чињеница и појмова него и то како су ученици савладали (са свих аспеката правилно научили) технике успешног учења.

Такође је експериментало доказано да је боље оно учење које је распоре|ено у времену – учење које се организује у више временских интервала него оно учење које је концентрисано у времену – учење градива ођедном. Ако је настава историје по распореду часова уторком и петком, градиво обрађено у уторак треба учити у три наврата – уторком, средом и четвртком по подне (ако је настава пре подне). Учење историје ће тада бити успешније, а занања трајнија него ако ученик то градиву учи само једном и то у четвртак по подне.

 

Напомена

Веома је важно да наставници схвате да им за учење о методама учења нису потребни нови наставни часови. Све се може савладати редовним часовима обраде, понављања, вежбања и сл. При томе неопходно је ученицима најавити и нагласити да ће се тог часа учити та и та наставна јединица и да ће упознати нови начин учења (учење градива у целини, учење градива по деловима и сл.)

 

 

 

 

 

 

ПАРТИТИВНА МЕТОДА УЧЕЊА

 

–           прочитати текс у целини с намером да се схвати његова структура и суштина

–           текст поделити на логичке целине

–           читати прво део текста с намером да се научи

–           означити непознате речи и трагати за објашњењем

–           активно преслишавање (у себи или наглас)

–           уколико преслишавање не успе после првог читања, текст поново читати, или само оне делове који нису усвојени с намером да се овлада целином овог дела

–           када се градиво тог дела савлада, у јеној реченици формулисати тезу, у којој ће бити суштина тог дела

–           прелази се на други део, те се поступак понавља и тако редом док се не савладају сви делови градива

 

Напомена:

Подразумева са да се при учењу делова текста трага за битним чињеницама и генерализацијама, формулишу нови примери, проучавају ликовно-графички прилози из текста, обавља неопходно посматрање, изводи неки процес (огледа и сл.), постављају питања и трага за одговорима, решавају постављени задаци из уџбеника или приручника и сл.

 

 

ГЛОБАЛНА МЕТОДА УЧЕЊА

 

–           пажљиво прочитати градиво у целини с намером да се разуме и научи

–           означити непознате речи и трагати за објашњењима

–           активно репродуковати оно што се разумело и научило

–           поново читати само оне делове градива који нису довољно схваћени и усвојени

–           подвлачити битне делове текста

–           у неколико формулисаних теза утврдиди суштину ученог градива

 

Напомена:

Подразумева се да ученици при учењу градива у целини трагају за битним деловима градива, доводе их у везу са другим садржајима, проучавају ликовно-графичке подлоге за текст, одговарају на питања и решавању постављене задатке у уџбенику и приручнику, сами графички представљају текст и сл.

 

 

 

 

КОМБИНОВАНА МЕТОДА УЧЕЊА

 

–           прочитати текст у целини у намери да се разуме и схвати његов садржај и његова структура

–           поделити текст на логичке целине

–           означити непознате речи и трагати за објашњењима

–           прочитати прву целину с намером да се научи

–           подвући оно што је битно

–           активно се преслишавати (у себи или наглас)

–           формулисати тезу за ту целину

–           на исти начин обрадити другу целину

–           две целине повезати у јединствену целину активно и репродуковати

–           после научене треће целине репродукција обухвата све три целине и тако редом док се не савладају сви делови и градиво у целини

 

Напомена:

Ова метеда се може организовати по два модела и то:

1. 1. читање градива у целини, а потом по деловима учење читањем и преслишавањем И то:

1,         1+2,          1+2+3,          1+2+3+4,         1+2+3+4+5…

2. 2. читање градива у целини, а потом по деловима учење читањем и преслишавањем и то:

1,         2,         1+2,     3,         1+2+3,             4,         1+2+3+4,        5,……

 

После  обрађене партитативне и глобалне  методе, ученици се упознају са комбинованом методом каја се најчешће примењује.

 

 

 

РАСПОРЕЂЕНО УЧЕЊЕ У ВРЕМЕНУ

 

Како потребно време за учење градива правлино распоредити?

 

–           Градиво се учи истог дана када је и обрађено (ако је настава пре подне) или наредног дана (ако је настава по подне)

–           Наредних дана, све до наредног часа, свакодневно се градиво понавља у виду активног преслишавања

 

Зашто је учење распоређено у времену, учење које се организује у више временских интревала, боље од учења које је концентрисано у времену – учење градива ођедном?

 

 

         Ако се градиво учи ођедном, повећава се умор.

         При учењу градива у више временских интервала у паузама, долази до учвршћивања градива.

         У паузама се остварује повазаност новог и већ ученог градива.

         У распоређеном учењу ученици често, на нов начин, приступају истом градиву. Тако лакше и ефикасније сагледавају могуће везе унутар ученог градива.

         Распоређено учење омогућује и његово дуже памћење.

 

Упознавање учења распоређеног у времену следи тек после добро савладане глобалне, партитативне и комбиноване методе учења.

Било би погрешно када би наставник веровао да је са оваквим или сличним упутсвима ученике обучио како треба распоређивати време за учење. Стицање навика у овој области је дуготрајан процес. Зато увек, при провери знања ученика, треба проверити на који су начин обрађено градиво учили и у које време. Пре преласка у средњу школу ученици би требало да овладају овим  начином учења.

 

Напомена:

Начин учења (уеење градива у целини, учење по деловима или комбиновани начин учења), који ће се користити у времену које је предвиђено за учење, бира сам ученик према сопственом афинитету. Битно је са су му сви начини и захтеви познати, а он сам одлучује који му у датим околностима највише одговара.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

УСЛОВИ УСПЕШНОГ УЧЕЊА

УСЛОВИ УСПЕШНОГ УЧЕЊА

Услове делимо у две групе у зависности од тога ко је за њих одговоран:

  I       Породични услови

II      Школски услови

III    Услови које обезбеђује ученик

• Циљ и намера да се нешто научи
• Жеља да се нешто научи за дужи рок
• Интересовање
• Унутрашња мотивација да се у школи успе
• Навика да се учи сваки дан у одређено време
• Свесност потребе придржавања плана дневних активности и распореда учења
• Свакодневно понављање градива и активно преслишавање
• Степен аспирације (претпостављеног успеха)
• Самокритички став према сопственом учењу и резултатима који се постижу

 

IV      Психолошки услови успешног учења – њих треба да обезбеђују сви

чиниоци васпитно-образовног рада: породица, школа, ученици, друштвена средина,  средства масовних комуникација…

• Циљ или намера да се нешто научи
• Рок или жеља са се нешто научи на дужи рок
• Интересовање као мотив за учење
• Пријатност или непријатност градива као фактор учења
• Знање резултата као подстицај
• Похвала и покуда
• Сарадња и такмичење
• Успех и неуспех у учењу
• Степен аспирације

 

 V         Дидактичко – методолошки аспекти услова успешног учења

• Саставити план учења током дана
• Свакодневно се придржавати палана учења
• Разумети оно што се чита
• Умети правилно, течно и брзо читати у себи
• Учити сваки дан у предви|ено време за учење
• Пре учења припремити сав прибор и књиге за учење
• Поставити циљ да се градиво научи
• За време учења треба да влада мир
• Учити седећи за радним столом
• Сваког дана учити оно што је истог дана обрађено у школи
• Сваког дана понављати градиво различитих наставних предмета
• Активно се преслишавати (правитит тезе, графички представљати текст, постављати питања и трагати за одговорима)
• При учењу трагати за оним што је главно у садржајима и одвојити га од споредног
• Трагати и користити и друге изворе знања, а не само уџбеник или белешке са наставе
• На радном столу обавезан је речник или нека енциколопедија које треба свакодневно користити
• Процењивати оне начине учења са којима је ученик упознат у школи од стране наставника, одељењског старешине, педагога или психолога
• Не учити једне за друге сличне наставне садржаје
• Имати самокритички став према сопственом учењу
• Оптерећеност ученика мора бити према његовим стварним могућностима и способностима
• Успешно учење подразумева способност и навику да се користе и тумаче ликовно-графички радови у уџбеницима и другим изворима знања
• Овладати способностима писања теза, прегледа, графичког представљања текста и слично
• Сваки задатак у уџбенику и приручнику треба урадити и на свако питање одговорити

 

 РАСПОРЕД ДНЕВНИХ АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА

 

 МОДЕЛ:

• У распореду дневних активности планирати време поребно за спавање, што зависи од узраста ученика
• Планирати време за школске часове, кућне послове
• Планирати време за учење (најефикасније је пре подне од 8.00 – 11.00, а по подне 16.00 – 18.00)
• Планирати време за одмор и разоноду
• Активности у распореду се крећу од момента устајања од одласка на спавање (6.30 – 21.00 (22.00)
• Планирати време за јутарњу гимнастику, време потребно за одржавање личне хигијене (спремање свог кревета, туширање, прање зуба…)

 

 

Неке важне напомене:

         Садржај сродних наставних предмета не треба учити једно за другим

         Прво учити оно што је ново, а после тога се понављају и вежбају већ учени садржаји

         Прво учити градиво које је теже, а потом и оно што је за ученике лакше

         Прво учити теоријске задатке, а потом и оне у којима се траже неке практичне активност