МЕТОДЕ УЧЕЊА
У педагошкој психологији су темељно проучаване, разрађиване и експериментално провераване методе учења. Обично се говори о глобалној (учење градива у целини), паритиативној (учење градива по деловима) и комбинованој методи учења. У погледу расподеле времена током учења, говори се о методи учења распоређеног на време и о методи концентрисаног учења. Неки аутори у методе учења убрајају и активне и пасивне методе, мада се активно и пасивно учење подразумева и при корићењу било које од предходно наведених метода учења.
Која ће од ових метода у одређеном тренутку бити погоднија и ефикаснија, зависи од низа фактора као што су: тежина и обим градива које се учи, степен смисаоне повезаности градива, узраст ученика, способности, степен развијености радних навика и оспособqеност ученика за самосталан рад и успешно коришћење појединих метода учења.
Експериментално је доказано да се глобалном методом боqе учи оно градиво које је смисаоно повезано у јединствену целину и градиво које није много обимно. Глобална метода је прихватљивија за старије и способније ученике. Партитативна метода учења је ефикаснија при учењу градива које није смисаоно повезано и градиво које је тешко и обимно. Ова метода је погоднија за млађе и мање способне ученике.
Наставници појединих наставних предмета не треба само да проверавају степен усвојености чињеница и појмова него и то како су ученици савладали (са свих аспеката правилно научили) технике успешног учења.
Такође је експериментало доказано да је боље оно учење које је распоре|ено у времену – учење које се организује у више временских интервала него оно учење које је концентрисано у времену – учење градива ођедном. Ако је настава историје по распореду часова уторком и петком, градиво обрађено у уторак треба учити у три наврата – уторком, средом и четвртком по подне (ако је настава пре подне). Учење историје ће тада бити успешније, а занања трајнија него ако ученик то градиву учи само једном и то у четвртак по подне.
Напомена
Веома је важно да наставници схвате да им за учење о методама учења нису потребни нови наставни часови. Све се може савладати редовним часовима обраде, понављања, вежбања и сл. При томе неопходно је ученицима најавити и нагласити да ће се тог часа учити та и та наставна јединица и да ће упознати нови начин учења (учење градива у целини, учење градива по деловима и сл.)
ПАРТИТИВНА МЕТОДА УЧЕЊА
– прочитати текс у целини с намером да се схвати његова структура и суштина
– текст поделити на логичке целине
– читати прво део текста с намером да се научи
– означити непознате речи и трагати за објашњењем
– активно преслишавање (у себи или наглас)
– уколико преслишавање не успе после првог читања, текст поново читати, или само оне делове који нису усвојени с намером да се овлада целином овог дела
– када се градиво тог дела савлада, у јеној реченици формулисати тезу, у којој ће бити суштина тог дела
– прелази се на други део, те се поступак понавља и тако редом док се не савладају сви делови градива
Напомена:
Подразумева са да се при учењу делова текста трага за битним чињеницама и генерализацијама, формулишу нови примери, проучавају ликовно-графички прилози из текста, обавља неопходно посматрање, изводи неки процес (огледа и сл.), постављају питања и трага за одговорима, решавају постављени задаци из уџбеника или приручника и сл.
ГЛОБАЛНА МЕТОДА УЧЕЊА
– пажљиво прочитати градиво у целини с намером да се разуме и научи
– означити непознате речи и трагати за објашњењима
– активно репродуковати оно што се разумело и научило
– поново читати само оне делове градива који нису довољно схваћени и усвојени
– подвлачити битне делове текста
– у неколико формулисаних теза утврдиди суштину ученог градива
Напомена:
Подразумева се да ученици при учењу градива у целини трагају за битним деловима градива, доводе их у везу са другим садржајима, проучавају ликовно-графичке подлоге за текст, одговарају на питања и решавању постављене задатке у уџбенику и приручнику, сами графички представљају текст и сл.
КОМБИНОВАНА МЕТОДА УЧЕЊА
– прочитати текст у целини у намери да се разуме и схвати његов садржај и његова структура
– поделити текст на логичке целине
– означити непознате речи и трагати за објашњењима
– прочитати прву целину с намером да се научи
– подвући оно што је битно
– активно се преслишавати (у себи или наглас)
– формулисати тезу за ту целину
– на исти начин обрадити другу целину
– две целине повезати у јединствену целину активно и репродуковати
– после научене треће целине репродукција обухвата све три целине и тако редом док се не савладају сви делови и градиво у целини
Напомена:
Ова метеда се може организовати по два модела и то:
- 1. читање градива у целини, а потом по деловима учење читањем и преслишавањем И то:
1, 1+2, 1+2+3, 1+2+3+4, 1+2+3+4+5…
- 2. читање градива у целини, а потом по деловима учење читањем и преслишавањем и то:
1, 2, 1+2, 3, 1+2+3, 4, 1+2+3+4, 5,……
После обрађене партитативне и глобалне методе, ученици се упознају са комбинованом методом каја се најчешће примењује.
РАСПОРЕЂЕНО УЧЕЊЕ У ВРЕМЕНУ
Како потребно време за учење градива правлино распоредити?
– Градиво се учи истог дана када је и обрађено (ако је настава пре подне) или наредног дана (ако је настава по подне)
– Наредних дана, све до наредног часа, свакодневно се градиво понавља у виду активног преслишавања
Зашто је учење распоређено у времену, учење које се организује у више временских интревала, боље од учења које је концентрисано у времену – учење градива ођедном?
Ако се градиво учи ођедном, повећава се умор.
При учењу градива у више временских интервала у паузама, долази до учвршћивања градива.
У паузама се остварује повазаност новог и већ ученог градива.
У распоређеном учењу ученици често, на нов начин, приступају истом градиву. Тако лакше и ефикасније сагледавају могуће везе унутар ученог градива.
Распоређено учење омогућује и његово дуже памћење.
Упознавање учења распоређеног у времену следи тек после добро савладане глобалне, партитативне и комбиноване методе учења.
Било би погрешно када би наставник веровао да је са оваквим или сличним упутсвима ученике обучио како треба распоређивати време за учење. Стицање навика у овој области је дуготрајан процес. Зато увек, при провери знања ученика, треба проверити на који су начин обрађено градиво учили и у које време. Пре преласка у средњу школу ученици би требало да овладају овим начином учења.
Напомена:
Начин учења (уеење градива у целини, учење по деловима или комбиновани начин учења), који ће се користити у времену које је предвиђено за учење, бира сам ученик према сопственом афинитету. Битно је са су му сви начини и захтеви познати, а он сам одлучује који му у датим околностима највише одговара.
учењеучења 