МEТОДЕ УЧЕЊА

Уобичајен

МЕТОДЕ УЧЕЊА

 

У педагошкој психологији су темељно проучаване, разрађиване и експериментално провераване методе учења. Обично се говори о глобалној (учење градива у целини), паритиативној (учење градива по деловима) и комбинованој методи учења. У погледу расподеле времена током учења, говори се о методи учења распоређеног на време и о методи концентрисаног учења. Неки аутори у методе учења убрајају и активне и пасивне методе, мада се активно и пасивно учење подразумева и при корићењу било које од предходно наведених метода учења.

Која ће од ових метода у одређеном тренутку бити погоднија и ефикаснија, зависи од низа фактора као што су: тежина и обим градива које се учи, степен смисаоне повезаности градива, узраст ученика, способности, степен развијености радних навика и оспособqеност ученика за самосталан рад и успешно коришћење појединих метода учења.

Експериментално је доказано да се глобалном методом боqе учи оно градиво које је смисаоно повезано у јединствену целину и градиво које није много обимно. Глобална метода је прихватљивија за старије и способније ученике. Партитативна метода учења је ефикаснија при учењу градива које није смисаоно повезано и градиво које је тешко и обимно. Ова метода је погоднија за млађе и мање способне ученике.

Наставници појединих наставних предмета не треба само да проверавају степен усвојености чињеница и појмова него и то како су ученици савладали (са свих аспеката правилно научили) технике успешног учења.

Такође је експериментало доказано да је боље оно учење које је распоре|ено у времену – учење које се организује у више временских интервала него оно учење које је концентрисано у времену – учење градива ођедном. Ако је настава историје по распореду часова уторком и петком, градиво обрађено у уторак треба учити у три наврата – уторком, средом и четвртком по подне (ако је настава пре подне). Учење историје ће тада бити успешније, а занања трајнија него ако ученик то градиву учи само једном и то у четвртак по подне.

 

Напомена

Веома је важно да наставници схвате да им за учење о методама учења нису потребни нови наставни часови. Све се може савладати редовним часовима обраде, понављања, вежбања и сл. При томе неопходно је ученицима најавити и нагласити да ће се тог часа учити та и та наставна јединица и да ће упознати нови начин учења (учење градива у целини, учење градива по деловима и сл.)

 

 

 

 

 

 

ПАРТИТИВНА МЕТОДА УЧЕЊА

 

–           прочитати текс у целини с намером да се схвати његова структура и суштина

–           текст поделити на логичке целине

–           читати прво део текста с намером да се научи

–           означити непознате речи и трагати за објашњењем

–           активно преслишавање (у себи или наглас)

–           уколико преслишавање не успе после првог читања, текст поново читати, или само оне делове који нису усвојени с намером да се овлада целином овог дела

–           када се градиво тог дела савлада, у јеној реченици формулисати тезу, у којој ће бити суштина тог дела

–           прелази се на други део, те се поступак понавља и тако редом док се не савладају сви делови градива

 

Напомена:

Подразумева са да се при учењу делова текста трага за битним чињеницама и генерализацијама, формулишу нови примери, проучавају ликовно-графички прилози из текста, обавља неопходно посматрање, изводи неки процес (огледа и сл.), постављају питања и трага за одговорима, решавају постављени задаци из уџбеника или приручника и сл.

 

 

ГЛОБАЛНА МЕТОДА УЧЕЊА

 

–           пажљиво прочитати градиво у целини с намером да се разуме и научи

–           означити непознате речи и трагати за објашњењима

–           активно репродуковати оно што се разумело и научило

–           поново читати само оне делове градива који нису довољно схваћени и усвојени

–           подвлачити битне делове текста

–           у неколико формулисаних теза утврдиди суштину ученог градива

 

Напомена:

Подразумева се да ученици при учењу градива у целини трагају за битним деловима градива, доводе их у везу са другим садржајима, проучавају ликовно-графичке подлоге за текст, одговарају на питања и решавању постављене задатке у уџбенику и приручнику, сами графички представљају текст и сл.

 

 

 

 

КОМБИНОВАНА МЕТОДА УЧЕЊА

 

–           прочитати текст у целини у намери да се разуме и схвати његов садржај и његова структура

–           поделити текст на логичке целине

–           означити непознате речи и трагати за објашњењима

–           прочитати прву целину с намером да се научи

–           подвући оно што је битно

–           активно се преслишавати (у себи или наглас)

–           формулисати тезу за ту целину

–           на исти начин обрадити другу целину

–           две целине повезати у јединствену целину активно и репродуковати

–           после научене треће целине репродукција обухвата све три целине и тако редом док се не савладају сви делови и градиво у целини

 

Напомена:

Ова метеда се може организовати по два модела и то:

  1. 1. читање градива у целини, а потом по деловима учење читањем и преслишавањем И то:

1,         1+2,          1+2+3,          1+2+3+4,         1+2+3+4+5…

  1. 2. читање градива у целини, а потом по деловима учење читањем и преслишавањем и то:

1,         2,         1+2,     3,         1+2+3,             4,         1+2+3+4,        5,……

 

После  обрађене партитативне и глобалне  методе, ученици се упознају са комбинованом методом каја се најчешће примењује.

 

 

 

РАСПОРЕЂЕНО УЧЕЊЕ У ВРЕМЕНУ

 

Како потребно време за учење градива правлино распоредити?

 

–           Градиво се учи истог дана када је и обрађено (ако је настава пре подне) или наредног дана (ако је настава по подне)

–           Наредних дана, све до наредног часа, свакодневно се градиво понавља у виду активног преслишавања

 

Зашто је учење распоређено у времену, учење које се организује у више временских интревала, боље од учења које је концентрисано у времену – учење градива ођедном?

 

 

         Ако се градиво учи ођедном, повећава се умор.

         При учењу градива у више временских интервала у паузама, долази до учвршћивања градива.

         У паузама се остварује повазаност новог и већ ученог градива.

         У распоређеном учењу ученици често, на нов начин, приступају истом градиву. Тако лакше и ефикасније сагледавају могуће везе унутар ученог градива.

         Распоређено учење омогућује и његово дуже памћење.

 

Упознавање учења распоређеног у времену следи тек после добро савладане глобалне, партитативне и комбиноване методе учења.

Било би погрешно када би наставник веровао да је са оваквим или сличним упутсвима ученике обучио како треба распоређивати време за учење. Стицање навика у овој области је дуготрајан процес. Зато увек, при провери знања ученика, треба проверити на који су начин обрађено градиво учили и у које време. Пре преласка у средњу школу ученици би требало да овладају овим  начином учења.

 

Напомена:

Начин учења (уеење градива у целини, учење по деловима или комбиновани начин учења), који ће се користити у времену које је предвиђено за учење, бира сам ученик према сопственом афинитету. Битно је са су му сви начини и захтеви познати, а он сам одлучује који му у датим околностима највише одговара.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s