СТИЛОВИ И МЕТОДЕ УЧЕЊА

Уобичајен

СТИЛОВИ И МЕТОДЕ УЧЕЊА

ВАК ТЕОРИЈА

 

  • три стила учења:

ВИЗУЕЛНИ стил учења

АУДИТИВНИ стил учења

КИНЕСТЕТИЧКИ (телесни) стил учења

 

ВИЗУЕЛНИ ТИПОВИ – УЧЕЊЕ ГЛЕДАЊЕМ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

 

  • морају видети да би запамтили
  • преферирају илустрације, читање написаног, одлични су у писменом белжењу предавања
  • често користе изјаве као што су: “То ми изгледа добро…”, “Да видим…”, “Имам потпуну слику…”
  • “виде” речи
  • уредни су и организовани
  • брзо причају
  • дугорочно планирају
  • уочавају детаље
  • памте помоћу видних асоцијација, добро памте лица
  • воле читати
  • не памте вицеве
  • оријентисани су на изглед – било да је реч о одевању или презентацији одређеног материјала
  • имају јак осећај за боје, могу имати уметничке склоности
  • воле цртати и писати, имају углавном леп рукопис
  • не омета их бука
  • могу заборавити вербална упутства или проследити усмену поруку
  • добри су читачи и више воле читати него да им се чита
  • шарају за вриеме тел. разговора, предавања или састанка
  • често знају шта би рекли, али теже проналазе речи
  • мирнији су по природи

 

 

ВИЗУЕЛНИ ТИПОВИ –  САВЕТИ

 

  • запиши да би боље запамтио
  • гледај особу која прича да би се боље концентрисао
  • користи боје за наглашавање важнога у тексту
  • најбоље учиш сам
  • седи даље од прозора и врата
  • користи филмове, слиде-ове, илустрације, цртеже, дијаграме
  • тражи писмена упутства
  • користити материјале попут фотографија, мапа, графикона, дијаграма,
  • визуализуј информације у облику слика да бисте их лакше меморисао,
  • обезбеди неометан и јасан поглед на предавача, тако да можеш пратити његову невербалну комуникацију,
  • пиши белешке, ако предавач није обезбедио писани материјал,
  • илуструј своје идеје као слике пре него што их запишеш,
  • учи на тихом месту, далеко од вербалних узнемиравања,
  • читај илустроване књиге.

 

 

АУДИТИВНИ ТИПОВИ – УЧЕЊЕ СЛУШАЊЕМ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

 

  • мора чути да би запамтио
  • преферирају слушање и понекад се “изгубе” покушавајући записати
  • често користе изразе као: “Чујем што ми говориш…”, “Слушам те…”, “То ми звучи добро…”
  • уче слушајући и пре запамте оно о чему се расправља него оно што виде
  • говоре у ритмичким секвенцама
  • “причају” сами са собом за време извођења активности
  • бука их врло лако прекине
  • често мичу уснама док читају
  • воле читати наглас
  • воле слушати док им се објашњава и воле сами објашњавати
  • добри су у имитацији гласова и начина говора других људи
  • рукопис им обично није леп
  • причљиви су и воле расправу
  • врло су детаљни у описима
  • имају проблема с активностима које укључују визуализацију више воле музичку од ликовне уметности
  • отворене су и комуникативне особе

 

 

АУДИТИВНИ ТИПОВИ –  САВЕТИ

 

  • покушај учити с пријатељима расправљајући или гласно понављајући
  • пре читања одређеног поглавља,погледај слике,наслове и наглас реци своје мишљење о главној теми одломка
  • читај наглас увек када је то могуће
  • снимај себе док читас лекцију и преслушавајући покушај запамтити
  • питање у тесту увијек прочитај наглас пре решавања
  • напиши говор и презентацију,
  • учествуј у дискусијама и дебатама на часу,
  • дискутуј о својим идејама,
  • диктирај некоме своје мисли и идеје.

 

 

КИНЕСТЕТИЧКИ ТИПОВИ – “ТЕЛЕСНО” УЧЕЊЕ

КАРАКТЕРИСТИКЕ

 

  • дају предност манипулацији материјалом и групној динамици
  • често користе изјаве као:“Не пратим те..“,“Врати се-изгубио сам се..“
  • често користе глаголе у разговору или описима
  • додирују људе да би привукли њихову пажњу
  • стоје близу особе којој се обраћају
  • оријентисани су на телесну активност и често су у покрету
  • облаче се лежерно и спортски
  • воле израђивати ствари и испробавати нове активности
  • најбоље памте изводећи одређени покрет
  • не уживају у читању и често текст прате прстом добро реагирају на физичке награде
  • често користе гестове,мимику,машу рукама док говоре
  • тешко им је остати мирним кроз дужи временски период па шкљоцкају оловком или трзају ногама док уче
  • воле акционе филмове и књиге
  • могу имати нечитак рукопис
  • воле глумити и уживају у различитим активностима и играма које укључују покрет радо учествују у изради модела, макета, извођењу огледа
  • добро се оријентишу у простору
  • постижу успех у спорту
  • радо уче помоћу рачунара да би учење  потпомогли додиром
  • врло су отворене особе

 

КИНЕСТЕТИЧКИ ТИПОВИ –  САВЕТИ

 

  • да би боље запамтио учи понављајући гласно, изводећи различите покрете, у стојећем положају или ходајући
  • у ситуацијама када ходање или лупкање прстима (ногом) омета рад покушај стискати тениску или стрес лоптицу
  • ако учење за столом не даје резултате покушај лежати на стомаку или леђима
  • покушај учити с музиком у позадини
  • за време учења прави чешће, краће одморе
  • изрази се кроз плес, гимнастику, спорт или глуму
  • користити боје да истакнеш оно најважније у тексту,
  • прелети преко материјала, пре него што почнеш да га детаљно читаш, како би добио општу слику,
  • оживи свој радни простор са сликама и постерима.

 

 

 

 

НАЈЧЕШЋИ ИЗГОВОРИ У УЧЕЊУ И СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ

 

  1. „Немам инспирацију за учење”

 

  • Ако будете чекали да се појави инспирација за учење, вероватно је нећете ни дочекати. Не можете чекати да се „поклопе све коцкице”. Да будете ведри, расположени, надахнути… Одлика  правих професионалаца јесте да уче и раде и када су лоше воље.

 

Шта да радите када немате инспирације?

  • Једноставно почните да учите без ње. Кад једном почнете учити, може вам се догодити да то и не буде тако тешко као што сте у први мах мислили и да вас то што сте научили или решили подстакне на даље учење.

 

  1. „Лекција је јако велика”
  • Понекад вам се чини да је то што морате научити превише. Цела лекција вам изгледа јако велико и чини вам се да ће бити тешко научити је. То вас може обесхрабрити и довести до тога да  одустанете.

 

Шта да радите у оваквој ситуацији?

  • Изделите лекцију на неколико мањих делова. Затим научите први од тих мањих делова. То сигурно неће бити проблем. Мали део се увек може научити.  А кад њега научите, овај „мали” успех ће вас подстаћи да пређете на други део. Па на трећи, четврти итд. Мало по мало, научићете целу лекцију

 

  1. „Не могу непрестано учити”

 

  • Обично вам се чини да стално учите јер првих пола сата тражите шта вам све треба за учење, па се пола сата премишљате како да почнете, па пола сата разговарате са колегом из школе… и све то рачунате као учење.
  • Ако време испланирано за учење, заиста проведете у ефективном учењу, нећете имати утисак да стално учите.  Учити није увек лако. Морате учити и оно што вам се свиђа и оно што вам се не свиђа.
  • Сигурно бисте радије гледали неки филм или се дружили са пријатељима. То није проблем. Остварите план  учења, а затим наградите себе неким филмом, књигом, изласком…

 

  1. „И ако будем учио, добићу лошу оцену”

 

  • Једна стара изрека гласи: „Пазите шта желите, могло би вам се и остварити”. Друга каже: „За оптимисте је чаша напола пуна, за песимисте је напола празна.”  Једна од битних ствари у учењу, као и у животу, јесте да будете оптимиста. Не посматрајте  ствари црно.
  • Ви постајете непоправљиви оптимиста само онда када стварате навике оптимизма. Оптимизам је темељ позитивног менталног става. Оптимисти су људи са крилатицом „Све може да се уради и  среди.” Они налазе добре и позитивне стране у свакој ситуацији. Кад нешто крене лоше они кажу:  „Добро је”, а онда траже начине и методе да тај проблем или тешкоћу реше.
  • Оптимисти праве планове акција, постављају циљеве које желе остварити и усмеравају своје мисли на оно што тренутно раде. Насупрот њима, песимисти су напети, депресивни и уопште не  размишљају шта би у датој ситуацији могли учинити. Оптимисти траже корисне лекције у свакој  репреци или разочарењу.

 

  1. „Не могу учити сам”

 

  • Чак и ако волите да учите сами, понекад је добро да учите са неким у пару или групи. Расправа о ономе што учите са другом особом може вам значајно олакшати стицање знања.
  • Партнер у учењу може вам објаснити нешто што вам није јасно. Исто тако, ваше објашњавање лекције  другу у учењу може вам помоћи да учврстите градиво.  Често смо уверени како нешто добро знамо и како смо то научили, али тек када покушамо то пренети неком другом, видимо да то и није баш тако.
  • Стратегија учења у пару је одличан начин и да увежбате презентацију пред професором, да се припремите за презентацију знања на испиту.  Заједничко учење делује и на вашу мотивацију. Можда бисте у једном тренутку одустали од учења јер вам је свега доста, али вас партнер својом упорношћу подстиче да наставите.  Такође, у паузама ће вам бити мање досадно када сте у друштву.

 

 

За време учења треба да одговорите на следећих осам питања:

 

  1. Док учите, да ли се запитате да ли разумете градиво? Ово је неопходно стално да радите јер нема сврхе учити без разумевања. Напамет научено знање „испари” врло брзо.
  2. Да ли са учењем треба да идете брже или спорије? Процените ваше способности током учења и у зависности од тога одредите сопствени темпо.
  3. Када нешто не разумете, да ли се запитате зашто то не разумете? Ово је врло важно питање. Узроци неразумевања могу бити лоша концентрација, лоше написан уџбеник,  нисте удубљени у градиво, не цртате, не разлажете градиво на мање целине…
  4. Да ли током учења правите паузе како бисте направили кратко излагање претходно пређеног градива? Нема сврхе учити све ођедном. Градиво се мора понављати.  Најбоље је материју разделити на логичне целине или поглавља и кад завршите одређено  поглавље, извршити његово понављање.
  5. Да ли се замислите и запитате да ли је градиво логично изложено? Ако није, потражите помоћ у неким другим књигама, уџбеницима, на Интернету…
  6. Да ли кад учите градиво, процењујете ствари, тј. слажете се или не са написаним? Без обзира шта пише у уџбенику, имајте свој став о сваком питању. Тако ћете брже запамтити информације и научити лекцију.
  7. Да ли вам је неопходан разговор са другим студентима или ученицима како бисте  усвојили градиво? Ово може бити одлична стратегија да разјасните нејасно  да сазанте  нове чињенице о лекцији, да поновите научено.
  8. Да ли током учења треба да ступите у контакт са вашим наставником, асистентом…? Одлазак на консултације код вашег ментора и професора је добар начин да савладате  све тешкоће и разјасните могуће нејасноће.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s