Monthly Archives: фебруар 2015

ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ

Уобичајен

ПРАВИЛНО УЧЕЊЕ

• поставити циљ да се нешто научи
• разумети оно што се учи
• текст (градиво) које се учи мора се више пута читати с намером да се разуме и научи
• издвајати и подвлачити битне делове градива
• сажимати градиво у виду теза
• графички представљати оне текстове који се тако могу представити
• анализирати ликовно-графичке приказе у уџбенику, приручнику или некој другој књизи (табеле, графиконе, схеме, слике, цртеже и сл.) и доводоти их у везу са постојећим текстом
• често се преслишавати све дотле док се не стекне способност репродуковања ученог градива сопственим речима и способност успешног објашњавања другоме (књига затворена)
• одговарати на питања и решавати задатке дате у уџбенику или приручнику
• понављати или вежбати градиво и оног дана када тог наставног предмета нема у распореду часова
• учити у више временских интервала
• проналазити нове примере
• користити најрационалнију методу учења, у зависности од врсте и карактера градива, као и сопсобности ученика
• свакодневно правити план учења
• придржавати се распореда дневних активности и учити по унапред састављеном плану учења
• постављати питања пре, у време и после учења градива

КАКО ПОНАВЉАТИ ГРАДИВО

• поставити јасан циљ са намером да се неко градиво утврди и боље реазуме и научи
• без поможи уџбеника, записати тезе о садржају градива којег понављамо
• провера написаних теза у уџбенику и њихова, евентуална, допуна
• у себи или наглас репродуковати градиво по наведеним тезама
• самостално постављати питања из градива које се понавља и на њих давати одговоре
• постављати задатке у којима се тражи упоређивање и трагање за сличностима и разликама
• користити сопствени графички приказ градива, или само његових делова
• ако је при понављању нешто изостављено, подсетити се из адекватног извора знања
• понављати сам или још боље са другом или другарицом (међусобно постављање питања и трагање за одговорима)
• трагати за корелацијом са другим садржајима из тог наставног предмета или са садржајима неког другог предмета
• понављати уз неке практичне активности (огледа нпр и сл)

 

КАКО СЕ ПРЕСЛИШАВАТИ

• у себи
• дословно понављање у себи
• гласно препричавање
• дословно гласно понављање
• преслишавање писменим путем (дословно или препричавање)
• преслишавање уз записивање теза
• преслишавање уз коришћење графичког приказа
• преслишавање уз неку практичну активност (оглед нпр.)
• прелишавање мора бити: јасно, разумљиво, повезано, течно, својим речима
• градиво треба прво разумети па онда се преслишавати
• склонити књигу а користити је само онда када преслишавање није успешно
• на преслишавање утрошити више од половине времена предвиђеног за учење

КАКО СЕ УЧИ ТЕКСТ ИЗ УЏБЕНИКА

КРАЋИ ТЕКСТ
• цео текст се чита са намером да се разуме садржај текста
• утврдити непознате речи и трагати за њиховим објашњењима
• читати с намером да се текст анализира, уочавати његове поједине елементе и трагати за њиховим међусобним односима
• издвајати битне од небитних делова градива и доводити у међусобну везу (уочавати сличности и разлике)
• генерализације у градиву конкретизовати на новим примерима
• трагати за везама са осталим садржајима
• врштити доказивање и закључивање
• садржај логички сртуктуирати
• радити на разумевању текста
• писати тезе (за сваку логичку целину текста по једна)
• тумачити ликовно – грагичке садржаје из текста
• ако је потребно обавити практичне активности (оглед, друга посматрања)
• одговорити на постављена питања и урадити предвиђене задатке дате из текста
• преслишавати учено градиво (у себи или наглас)
• преслишавати се путем записивања теза и графичког приказа садржаја градива
• поставњати питања пре, у току и псле учења

 

ДУЖИ ТЕКСТ
• прочитати текст у целини с намером да се разуме основни његов садржај и смисао
• непознате речи објаснити уз помоћ речника или неке енциклопедије
• текст поделити на мање логичке целине
• читати прву целину с намером да се научи
• издвајати битно од небитног
• доводити у везу чињенице и генерализације
• трагати за новим примерима
• проценити вредност садржаја
• одговарати на постављена питања везана за тај део текста
• тумачити ликовно – графичке прилоге и сл.
• формулисати тезе за овај део
• активно преслишавање првог дела градива (у себи, наглас, уз помоћ теза, графичког приказа и сл.)
• постављати питања и трагати за одговорима за њих
• на сличан начин се обрађује и други део (друга логичка целина)
• активно преслишавање прве и друге логичке целине
• следи учење треће логичке целине, те преслишавање заједно прве, друге и треће целине
• активно преслишавање градива у целини (у себи, наглас, уз помоћ теза, графичког приказа)
• постављати питања и трагати за одговорима на њих
• на сличан начин се обрађује и други део (друга логичка целина)
• активно преслишавање прве и друге логичке целине
• следи учење треће логичке целине, те преслишавање заједно прве, друге и треће целине
• посебну пажњу треба усмерити ка постављању питања на која нисмо могли пронаћи одговоре у датом градиву. Одговори се могу потражити од наставника или, по препоруци наставника, из неког другог извора

 

КАКО ИЗ ДУЖЕГ ТЕКСТА ИЗДВОЈИТИ ОНО ШТО ЈЕ БИТНО?
• прочотати текст у целини, или део по део, у зависности која се метода учења користи, с намером да се научи
• активно преслишавање градива по деловима или у целини
• поново читати само оно што се није разумело или запамтило
• усмено одговорити на постављена питања
• за сваку логичку целину формулисати по једну тезу, којом се изражава суштина њеног садржаја
• теза мора бити кратка и разумљива
• способност писања тезе се учи вежбањем

Кад се учи неко градиво из yџбеника потребно је да се оно сажме у неколико реченица. Ако у томе успе ученик онда је то знак да је градиво разумео и да га је научио.