НАСИЉЕ – ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ 

ПОЈАМ НАСИЉА

• Насиље је сваки облик понашања, које за последицу има стварно или могуће угрожавање здравља, развоја и достојанства

• Уколико се насиље дешава међу децом истог или сличног узраста, реч је о вршњачком насиљу, а када оно траје дуже и врши се од стране јачег говоримо о вршњачком злостављању

АГРЕСИЈА / НАСИЉЕ

Дефиниција агресивног понашања:“Било који облик понашања учињеног с намером да се повриједи нека особа или објект.”

• Агресивност је шири појам од насиља, првенствено јер се она среће у различитим одбрамбеним облицима, и као бенигна и код животиња и као реактивна и као проактивна. Код агресивности не мора да постоји асиметрија у снази, и агресивно понашање није увек усмерено према истој особи, нити мора да има тенденцију понављања.

• Насиље се дефинише као:

– Агресивни чин , реализована агресија, неоправдано наношење штете другоме (Драган Попоадић, Насиље у школама, Институт за психологију, Бгд, 2009.г)

– Који подразумева неравнотежу у снази

– Који има елементе понављања

– Може да буде физичко, вербално или индиректно (задиркивање, изопштавање из групе)

 

ОБЛИЦИ НАСИЉА

• Физичко
• Емоционално/психолошко
• Социјално
• Сексуално
• Електронско
• Експлоатација/искоришћавање

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – НАЈЧЕШЋЕ ЈЕ ЖРТВА НАСИЉА

• надарено дете
• ново дете у разреду
• мирно и љубазно дете
• дете које има добар однос с учитељем/наставником
• дете нижег социјално-економског статуса
• дете из друге етничке групе
• хендикепирано дете/дете с посебним потребама
• дете разведених родитеља
• дете које је и жртва породичног насиља

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – ЖРТВЕ НАСИЉА ЧЕСТО ИМАЈУ

• лоше социјалне вештине („не знају да се боре за себе“)
• мањак сигурности
• мање подршке од стране наставника и ученика
• осјећање кривице и сматрају да су они сами криви за то што им се догађа
• жељу да се уклопе, на било који начин

 

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ -„СИМПТОМИ“ ЖРТВЕ НАСИЉА

• боје се одласка у школу и из ње
• мењају уобичајени пут до школе, моле родитеље да их возе у школу
• одбијају да иду у школу
• погоршава им се школски успех
• постану повучени
• ниског самопоуздања
• постану анксиозни, напети и престају да једу
• прете самоубиством или га покушају учинити
• заспу плачући, имају ноћне море
• почну да краду или све чешће питју за новац од родитеља (за насилника)
• одбијају да говоре о томе што није у реду
• постану  депресивни или агресивни и почну застрашивати другу децу
• дају неверватна објашњења за своје понашање
• сами проводе одмор и не бирају их за групна дружења
• несигурни су и узнемирени када требају изаћи пред таблу
• пред одељењем траже близину учитеља

 

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – НАСИЛНИЦИ

– агресивне особе, импулcивне-нагле у поступцима

-лако се разљуте, галаме

-имају жељу за доминацијом и подчињавањем других

-непрестано се желе доказати, физички или тако да малтретирају друге

-углавном су физички јаки, отпорни на насиље

-лошију концентрацију и пажњу, лош успех у школи

– често гледају насилне филмове и играју насилне игрице

-имају мало пријатеља и често су  неприхваћени због свог понашања (осим у друштву других насилника)

-задиркују и провоцирају животиње

-осјећају се фрустрирано

Адолесценти не поштују ауторитете, недостаје им саосећења за осећања и права других, искључују их из школе и имају лош успех у школи, учествују у тучама, крађама и уништавању јавне имовине.

 

ПОСЛЕДИЦЕ

За жртву

-усамљеност

-депресија

-туга

-уплашеност

-несигурност

-ниско самопоуздање (па и болест, што се одражава у даљем животу)

  За насилника

  – повезаност између насилничког понашања у школи и криминалитета у каснијем животу

За проматрача

-склонији већем ризику толерисања агресивног понашања у будућности

 

Развој агресије кроз сазревање – ДОБА ОДОЈЧЕТА

• мала деца немају објективну перцепцију другога (егоцентризам мишљења), па не могу ни планирати понашања с намером чињења штете другоме
• ФРУСТРАЦИЈА се јавља око 6/7 месеца живота
• агресија око 1. године је ИНСТРУМЕНТАЛНА – намењена циљу (најчешће очувања и/или узимања играчака)

Развој агресије кроз сазревање –  РАНО ДЕТИЊСТВО

• агресија је усмерена ка одраслима и вршњацима, више није претежно инструментална, него реактивна
• физичка агресија се смањује – саморегулација, могућност изражавања речима, последице
• изливи беса – несклад жеље и могућности – најјачи је између 3. и 5. године

Развој агресије кроз сазревање – СРЕДЊЕ ДЕТИЊСТВО

• јаче и важније вршњачке везе
• веће когнитивне способности
• препознају намере
• полне разлике

Развој агресије кроз сазревање –  МЛАДАЛАЧКО ДОБА

• развој агресије иде у два супротна смера:

РИЗИЧНЕ ГРУПЕ: 

-јачање агресије, агресивних облика понашања, улазак у деликвентна понашања

-колективно насиље – агресија као облик социјалне доминантности

НЕРИЗИЧНЕ ГРУПЕ:

– смањење агресивних облика понашања,   учење асертивности

 

УЗРОЦИ НАСИЉА

o биолошки фактори

o психолошки фактори

o социолошки фактори

 

 

 

 

 

 

БИОЛОШКИ ФАКТОРИ  (Агресија као урођено понашање – инстинкт)

• генетика
• повреде (амигдала, хипотхаламус, лимбички састав)
• неуротрансмитори – снижен серотонин

– снижен норадреналин

• хормони                  –  повишен тестостерон

• епилепсија
• ниски шећер у крви

“Научно је неоправдано тврдити да је било какав облик насилног понашања генетски програмиран у људској природи, тј. да је узрокован инстинктом.”

      Council of Representatives of the APA  & International Council of Psychologists

 

ПСИХОЛОШКИ ФАКТОРИ (Фрустрациона теорија агресије)

• једна од првих психолошких теорија агресије Berkowitz (1978)
• Фрустрација доводи до срџбе као емоционалне спремности за агресију

фрустрација = онемогућавање постизања циља

• Ф > кад су мотивација и очекивана гратификација веће, а онемогућавање потпуно

КЛАСИЧНА ФРУСТРАЦИОНА ТЕОРИЈА АГРЕСИЈЕ

→ Спољашња агресија ( Директна или Индиректна)

                                              → Мотивација за агресију

Фрустрација         ⇒                                                                    → Унутрашња агресија

→ Остала реаговања (нпр. повлачење)

 

ПСИХОЛОШКИ ФАКТОРИ

• когнитивна оштећења (ментална ретардација)
• недовољна емпатичност
• искривљена перцепција околних догађаја
• недовољна регулација фрустрације
• темперамент
• алкохол / дрога

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ – ПОРОДИЦА (Агресија као научено понашање)

• старост мајке (мајке тинејџерке имају већу шансу да имају агресивну децу)
• несклад у породици
• растављени родитељи
• психијатријске болести родитеља (депресија, анксиозност, ОКП, схи)
• антисоцијално понашање и криминалитет родитеља
• алкохолизам у породици (само отац)

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ – Породични односи

• мањак родитељског надзора
• недовољна емоционална подршка и прихватање родитеља
• васпитни стилови
• злостављање
• занемаривање
• недовољна компетентност родитеља

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ

УЖА ОКОЛИНА

• одсутност социјалне подршке
• директне последице понашања
• статус у вршњачкој групи

ШИРА ОКОЛИНА

• социоекономски статус
• друштвени став према насиљу и агресивним облицима понашања
• претерана запосленост родитеља
• незапосленост родитеља

 

УЧЕЊЕ ПО МОДЕЛУ  

(Бандура, 1961. / Права социјално-психолошка теорија)

• Социјална околина има главну улогу у настанку агресивног понашања:

– Награде или казне

– Учи се опажањем и опонашањем     

ДЕЦА НАЈБОЉЕ УЧЕ ПО МОДЕЛУ (Учење угледањем на узор – узор је модел који се опонаша)

2 важна појма:

Имитација – везује се за споља видљива понашања

Идентификација – везује се за унутрашња својства човека

Бандурин експеримент

 

Моделовање агресивног понашања резултати: изложеност агресивном моделу значајно повећава

• опонашање агресивног поншања (физичког и вербалног) немоделовану агресију
• физичку агресију код дечака, без разлике у вербалној
• Деца с нагресивним моделом испољавају мање агресије

 

Моделовање као дозвола за агресију!

ВАЖНОСТ ЕМОЦИОНАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ

ЉУТЊА – ЕМОЦИЈА КОЈУ ПОСЕБНО НЕ ВОЛИМО је једина емоција која са собом носи енергију, врло често се повезује са агресијом

• • да би знали “баратати” емоцијама, морамо знати да их именујемо, препознамо – тек тада можемо размишљати шта да радимо с њима
  • агресија је само један од начина исказивања љутње
  • оно с чим друштво и ми имамо потешкоћа је што исказивање љутње често није социјално прихватљиво

• ЕМПАТИЈА као особина, нужна за смањење агресије, јавља се код људи који прихватају, препознају, именују и контролишу своје емоције
• САМОПРОЦЕНА: Да ли се осећам угодно? Да ли сам ја задовољан/на својим поступком? Да ли су други задовољни мојим поступцима? Да ли сам ближи/а с људима око мене? Колико ми је то користило с обзиром на оно што сам желео/ла?
• Истраживања су показала несумњиву успешност психолошких интервенција , без обзира на приступ

СМАЊИВАЊЕ АГРЕСИЈЕ

• Исказивање љутње и свест о својим осећањима
• Ослобађање љутње кроз извињење
• Моделовање неагресивног понашања
• Тренинг комуникације и вештина решавања проблема
• Изазивање емпатије (емпатија као особина нужна за смањење агресије јавља се код људи који прихватају, препознају, именују и контролишу своје емоције)

ШТА АКО СЕ НАСИЉЕ ИПАК ДЕСИ?

Како се понашати да би избегли
насиље?

• На путу од куће до школе не користите небезбедне пречице, као и неосветљена места где нема пролазника
• Крећите се кад год можете у друштву другова. Са друговима које сте одабрали развијајте узајамно поверење и поштовање
• Ако имате сазнања да се планира туча, немојте се придружити већ обавестите наставника или другу одраслу особу да би позвали полицију
• Немојте носити у школу скупе предмете/ствари, јер их неко може отети

• Немојте носити са собом оруђе, опасне предмете, хладно и ватрено оружје, јер постоје велике шансе да ћете га можда употребити – тиме угрожавате и себе и друге

 

Шта урадити ако се неко према вама
понаша насилно?

• Не реагујте исхитрено на провокације – оне обично немају везе са истином, нити са стварним разлозима сукоба, већ крију нечију жељу за свађом и тучом
• Покушајте да избегнете свађу, а уколико до ње дође настојте што пре да изађете из такве ситуације
• Свакоме се може десити да погреши, неке увреде се могу опростити – пружите шансу за промену
• Не смишљајте освету и немојте на претрпљено насиље одговарати новим насиљем – НА ТАЈ НАЧИН ОНО НЕЋЕ ПРЕСТАТИ
• Ако сте сам и неко вас нападне, покушајте да побегнете или вичите – скрените пажњу на себе тражећи помоћ
• Разговарајте са другом/друговима о томе шта урадити ако до насиља дође, како да у случају напада један другом што хитније помогнете (позвати у помоћ одрасла лица из најближе околине)

ШТА УРАДИТИ АКО СТЕ ПРЕТРПЕЛИ НАСИЉЕ?

• Уколико сте претрпели насиље, важно је да не ћутите !!!
• Испричајте некој одраслој особи шта се догодило, онако како је било (родитељима, наставнику, особи од поверења,Тиму за заштиту деце од насиља, школском полицајцу…).
• Ако се плашите да о томе говорите, позовите друга, другарицу да иде са вама.
• Одрасли су дужни да реагују и помогну како би се проблем решио !!!

 

ЋУТАЊЕ НЕ СПРЕЧАВА НАСИЉЕ

• НИСТЕ КРИВИ ЗА ТО ШТО СЕ ДОГОДИЛО !
• НИСТЕ «ТУЖИБАБЕ» АКО ИСПРИЧАТЕ ОДРАСЛИМА – НА ТАЈ НАЧИН ШТИТИТЕ СЕБЕ И ДРУГЕ !
• ТРАЖИТЕ ПОМОЋ НА КОЈУ ИМАТЕ ПРАВО!

 

 

НЕКИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ

Извештај EduCentar.net, Хрватска, 25.3.2015

ДЕЦУ У КРИМИНАЛ ВОДИ ОТУЂЕНОСТ ОД РОДИТЕЉА- најновија истраживања

• Тревис Херши, професор социологије на Универзитету у Аризони, започео је своју студију 1965. године, прикупљајући податке о 4.077 тинејџера из злогласног предграђа Сан Франциска.
• Након 50 година, на основу полицијских извештаја и праћења криминалних активности и понашања тинејџера, доказао је да је приврженост родитељима од пресудног значаја за васпитање детета и његово стасавање у пристојну особу.
• Кети Спац Видом, професор психологије на “Џон Џеј” Колеџу кривичног правосуђа у Њујорку, пратила је 908 деце која су била занемаривана или жртве злостављања.
• Резултати до којих је она дошла указују на много сложеније односе родитеља и запостављеног детета него што поставља конвенционална теорија о зачараном кругу насиља, по којој насиље рађа насиље, и то у три од четири случаја.
• Пер Олаф Викстом, професор криминологије на Универзитету у Кембриџу, истраживањем утврдио кључну улогу родитеља у превенцији делинквенције тако што ограничавају дружење детета са криминогеним вршњацима и обликују његов морални став.

   Извор: Тањуг