ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ
ПОЈАМ НАСИЉА
- Насиље је сваки облик понашања, које за последицу има стварно или могуће угрожавање здравља, развоја и достојанства
- Уколико се насиље дешава међу децом истог или сличног узраста, реч је о вршњачком насиљу, а када оно траје дуже и врши се од стране јачег говоримо о вршњачком злостављању
АГРЕСИЈА / НАСИЉЕ
Дефиниција агресивног понашања:“Било који облик понашања учињеног с намером да се повриједи нека особа или објект.”
- Агресивност је шири појам од насиља, првенствено јер се она среће у различитим одбрамбеним облицима, и као бенигна и код животиња и као реактивна и као проактивна. Код агресивности не мора да постоји асиметрија у снази, и агресивно понашање није увек усмерено према истој особи, нити мора да има тенденцију понављања.
- Насиље се дефинише као:
– Агресивни чин , реализована агресија, неоправдано наношење штете другоме (Драган Попоадић, Насиље у школама, Институт за психологију, Бгд, 2009.г)
– Који подразумева неравнотежу у снази
– Који има елементе понављања
– Може да буде физичко, вербално или индиректно (задиркивање, изопштавање из групе)
ОБЛИЦИ НАСИЉА
- Физичко
- Емоционално/психолошко
- Социјално
- Сексуално
- Електронско
- Експлоатација/искоришћавање
ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – НАЈЧЕШЋЕ ЈЕ ЖРТВА НАСИЉА
- надарено дете
- ново дете у разреду
- мирно и љубазно дете
- дете које има добар однос с учитељем/наставником
- дете нижег социјално-економског статуса
- дете из друге етничке групе
- хендикепирано дете/дете с посебним потребама
- дете разведених родитеља
- дете које је и жртва породичног насиља
ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – ЖРТВЕ НАСИЉА ЧЕСТО ИМАЈУ
- лоше социјалне вештине („не знају да се боре за себе“)
- мањак сигурности
- мање подршке од стране наставника и ученика
- осјећање кривице и сматрају да су они сами криви за то што им се догађа
- жељу да се уклопе, на било који начин
ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ -„СИМПТОМИ“ ЖРТВЕ НАСИЉА
- боје се одласка у школу и из ње
- мењају уобичајени пут до школе, моле родитеље да их возе у школу
- одбијају да иду у школу
- погоршава им се школски успех
- постану повучени
- ниског самопоуздања
- постану анксиозни, напети и престају да једу
- прете самоубиством или га покушају учинити
- заспу плачући, имају ноћне море
- почну да краду или све чешће питју за новац од родитеља (за насилника)
- одбијају да говоре о томе што није у реду
- постану депресивни или агресивни и почну застрашивати другу децу
- дају неверватна објашњења за своје понашање
- сами проводе одмор и не бирају их за групна дружења
- несигурни су и узнемирени када требају изаћи пред таблу
- пред одељењем траже близину учитеља
ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – НАСИЛНИЦИ
– агресивне особе, импулcивне-нагле у поступцима
-лако се разљуте, галаме
-имају жељу за доминацијом и подчињавањем других
-непрестано се желе доказати, физички или тако да малтретирају друге
-углавном су физички јаки, отпорни на насиље
-лошију концентрацију и пажњу, лош успех у школи
– често гледају насилне филмове и играју насилне игрице
-имају мало пријатеља и често су неприхваћени због свог понашања (осим у друштву других насилника)
-задиркују и провоцирају животиње
-осјећају се фрустрирано
Адолесценти не поштују ауторитете, недостаје им саосећења за осећања и права других, искључују их из школе и имају лош успех у школи, учествују у тучама, крађама и уништавању јавне имовине.
ПОСЛЕДИЦЕ
-усамљеност
-депресија
-туга
-уплашеност
-несигурност
-ниско самопоуздање (па и болест, што се одражава у даљем животу)
За насилника
– повезаност између насилничког понашања у школи и криминалитета у каснијем животу
За проматрача
-склонији већем ризику толерисања агресивног понашања у будућности
Развој агресије кроз сазревање – ДОБА ОДОЈЧЕТА
- мала деца немају објективну перцепцију другога (егоцентризам мишљења), па не могу ни планирати понашања с намером чињења штете другоме
- ФРУСТРАЦИЈА се јавља око 6/7 месеца живота
- агресија око 1. године је ИНСТРУМЕНТАЛНА – намењена циљу (најчешће очувања и/или узимања играчака)
Развој агресије кроз сазревање – РАНО ДЕТИЊСТВО
- агресија је усмерена ка одраслима и вршњацима, више није претежно инструментална, него реактивна
- физичка агресија се смањује – саморегулација, могућност изражавања речима, последице
- изливи беса – несклад жеље и могућности – најјачи је између 3. и 5. године
Развој агресије кроз сазревање – СРЕДЊЕ ДЕТИЊСТВО
- јаче и важније вршњачке везе
- веће когнитивне способности
- препознају намере
- полне разлике
Развој агресије кроз сазревање – МЛАДАЛАЧКО ДОБА
- развој агресије иде у два супротна смера:
-јачање агресије, агресивних облика понашања, улазак у деликвентна понашања
-колективно насиље – агресија као облик социјалне доминантности
НЕРИЗИЧНЕ ГРУПЕ:
– смањење агресивних облика понашања, учење асертивности
УЗРОЦИ НАСИЉА
o биолошки фактори
o психолошки фактори
o социолошки фактори
БИОЛОШКИ ФАКТОРИ (Агресија као урођено понашање – инстинкт)
- генетика
- повреде (амигдала, хипотхаламус, лимбички састав)
- неуротрансмитори – снижен серотонин
– снижен норадреналин
- хормони – повишен тестостерон
- епилепсија
- ниски шећер у крви
“Научно је неоправдано тврдити да је било какав облик насилног понашања генетски програмиран у људској природи, тј. да је узрокован инстинктом.”
Council of Representatives of the APA & International Council of Psychologists
ПСИХОЛОШКИ ФАКТОРИ (Фрустрациона теорија агресије)
- једна од првих психолошких теорија агресије Berkowitz (1978)
- Фрустрација доводи до срџбе као емоционалне спремности за агресију
фрустрација = онемогућавање постизања циља
- Ф > кад су мотивација и очекивана гратификација веће, а онемогућавање потпуно
КЛАСИЧНА ФРУСТРАЦИОНА ТЕОРИЈА АГРЕСИЈЕ
→ Спољашња агресија ( Директна или Индиректна)
→ Мотивација за агресију
Фрустрација ⇒ → Унутрашња агресија
→ Остала реаговања (нпр. повлачење)
- когнитивна оштећења (ментална ретардација)
- недовољна емпатичност
- искривљена перцепција околних догађаја
- недовољна регулација фрустрације
- темперамент
- алкохол / дрога
СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ – ПОРОДИЦА (Агресија као научено понашање)
- старост мајке (мајке тинејџерке имају већу шансу да имају агресивну децу)
- несклад у породици
- растављени родитељи
- психијатријске болести родитеља (депресија, анксиозност, ОКП, схи)
- антисоцијално понашање и криминалитет родитеља
- алкохолизам у породици (само отац)
СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ – Породични односи
- мањак родитељског надзора
- недовољна емоционална подршка и прихватање родитеља
- васпитни стилови
- злостављање
- занемаривање
- недовољна компетентност родитеља
СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ
УЖА ОКОЛИНА
- одсутност социјалне подршке
- директне последице понашања
- статус у вршњачкој групи
ШИРА ОКОЛИНА
- социоекономски статус
- друштвени став према насиљу и агресивним облицима понашања
- претерана запосленост родитеља
- незапосленост родитеља
УЧЕЊЕ ПО МОДЕЛУ
(Бандура, 1961. / Права социјално-психолошка теорија)
- Социјална околина има главну улогу у настанку агресивног понашања:
– Награде или казне
– Учи се опажањем и опонашањем
ДЕЦА НАЈБОЉЕ УЧЕ ПО МОДЕЛУ (Учење угледањем на узор – узор је модел који се опонаша)
2 важна појма:
Имитација – везује се за споља видљива понашања
Идентификација – везује се за унутрашња својства човека
Бандурин експеримент
Моделовање агресивног понашања резултати: изложеност агресивном моделу значајно повећава
- опонашање агресивног поншања (физичког и вербалног) немоделовану агресију
- физичку агресију код дечака, без разлике у вербалној
- Деца с нагресивним моделом испољавају мање агресије
Моделовање као дозвола за агресију!
ВАЖНОСТ ЕМОЦИОНАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ
ЉУТЊА – ЕМОЦИЈА КОЈУ ПОСЕБНО НЕ ВОЛИМО је једина емоција која са собом носи енергију, врло често се повезује са агресијом
-
- да би знали “баратати” емоцијама, морамо знати да их именујемо, препознамо – тек тада можемо размишљати шта да радимо с њима
- агресија је само један од начина исказивања љутње
- оно с чим друштво и ми имамо потешкоћа је што исказивање љутње често није социјално прихватљиво
- ЕМПАТИЈА као особина, нужна за смањење агресије, јавља се код људи који прихватају, препознају, именују и контролишу своје емоције
- САМОПРОЦЕНА: Да ли се осећам угодно? Да ли сам ја задовољан/на својим поступком? Да ли су други задовољни мојим поступцима? Да ли сам ближи/а с људима око мене? Колико ми је то користило с обзиром на оно што сам желео/ла?
- Истраживања су показала несумњиву успешност психолошких интервенција , без обзира на приступ
СМАЊИВАЊЕ АГРЕСИЈЕ
- Исказивање љутње и свест о својим осећањима
- Ослобађање љутње кроз извињење
- Моделовање неагресивног понашања
- Тренинг комуникације и вештина решавања проблема
- Изазивање емпатије (емпатија као особина нужна за смањење агресије јавља се код људи који прихватају, препознају, именују и контролишу своје емоције)
ШТА АКО СЕ НАСИЉЕ ИПАК ДЕСИ?
Како се понашати да би избегли
насиље?
- На путу од куће до школе не користите небезбедне пречице, као и неосветљена места где нема пролазника
- Крећите се кад год можете у друштву другова. Са друговима које сте одабрали развијајте узајамно поверење и поштовање
- Ако имате сазнања да се планира туча, немојте се придружити већ обавестите наставника или другу одраслу особу да би позвали полицију
- Немојте носити у школу скупе предмете/ствари, јер их неко може отети
- Немојте носити са собом оруђе, опасне предмете, хладно и ватрено оружје, јер постоје велике шансе да ћете га можда употребити – тиме угрожавате и себе и друге
Шта урадити ако се неко према вама
понаша насилно?
- Не реагујте исхитрено на провокације – оне обично немају везе са истином, нити са стварним разлозима сукоба, већ крију нечију жељу за свађом и тучом
- Покушајте да избегнете свађу, а уколико до ње дође настојте што пре да изађете из такве ситуације
- Свакоме се може десити да погреши, неке увреде се могу опростити – пружите шансу за промену
- Не смишљајте освету и немојте на претрпљено насиље одговарати новим насиљем – НА ТАЈ НАЧИН ОНО НЕЋЕ ПРЕСТАТИ
- Ако сте сам и неко вас нападне, покушајте да побегнете или вичите – скрените пажњу на себе тражећи помоћ
- Разговарајте са другом/друговима о томе шта урадити ако до насиља дође, како да у случају напада један другом што хитније помогнете (позвати у помоћ одрасла лица из најближе околине)
ШТА УРАДИТИ АКО СТЕ ПРЕТРПЕЛИ НАСИЉЕ?
- Уколико сте претрпели насиље, важно је да не ћутите !!!
- Испричајте некој одраслој особи шта се догодило, онако како је било (родитељима, наставнику, особи од поверења,Тиму за заштиту деце од насиља, школском полицајцу…).
- Ако се плашите да о томе говорите, позовите друга, другарицу да иде са вама.
- Одрасли су дужни да реагују и помогну како би се проблем решио !!!
ЋУТАЊЕ НЕ СПРЕЧАВА НАСИЉЕ
- НИСТЕ КРИВИ ЗА ТО ШТО СЕ ДОГОДИЛО !
- НИСТЕ «ТУЖИБАБЕ» АКО ИСПРИЧАТЕ ОДРАСЛИМА – НА ТАЈ НАЧИН ШТИТИТЕ СЕБЕ И ДРУГЕ !
- ТРАЖИТЕ ПОМОЋ НА КОЈУ ИМАТЕ ПРАВО!
НЕКИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ
Извештај EduCentar.net, Хрватска, 25.3.2015
ДЕЦУ У КРИМИНАЛ ВОДИ ОТУЂЕНОСТ ОД РОДИТЕЉА- најновија истраживања
- Тревис Херши, професор социологије на Универзитету у Аризони, започео је своју студију 1965. године, прикупљајући податке о 4.077 тинејџера из злогласног предграђа Сан Франциска.
- Након 50 година, на основу полицијских извештаја и праћења криминалних активности и понашања тинејџера, доказао је да је приврженост родитељима од пресудног значаја за васпитање детета и његово стасавање у пристојну особу.
- Кети Спац Видом, професор психологије на “Џон Џеј” Колеџу кривичног правосуђа у Њујорку, пратила је 908 деце која су била занемаривана или жртве злостављања.
- Резултати до којих је она дошла указују на много сложеније односе родитеља и запостављеног детета него што поставља конвенционална теорија о зачараном кругу насиља, по којој насиље рађа насиље, и то у три од четири случаја.
- Пер Олаф Викстом, професор криминологије на Универзитету у Кембриџу, истраживањем утврдио кључну улогу родитеља у превенцији делинквенције тако што ограничавају дружење детета са криминогеним вршњацима и обликују његов морални став.
Извор: Тањуг