НАСИЉЕ – ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

Уобичајен

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ 

ПОЈАМ НАСИЉА

  • Насиље је сваки облик понашања, које за последицу има стварно или могуће угрожавање здравља, развоја и достојанства
  • Уколико се насиље дешава међу децом истог или сличног узраста, реч је о вршњачком насиљу, а када оно траје дуже и врши се од стране јачег говоримо о вршњачком злостављању

АГРЕСИЈА / НАСИЉЕ

Дефиниција агресивног понашања:“Било који облик понашања учињеног с намером да се повриједи нека особа или објект.”

  • Агресивност је шири појам од насиља, првенствено јер се она среће у различитим одбрамбеним облицима, и као бенигна и код животиња и као реактивна и као проактивна. Код агресивности не мора да постоји асиметрија у снази, и агресивно понашање није увек усмерено према истој особи, нити мора да има тенденцију понављања.
  • Насиље се дефинише као:

– Агресивни чин , реализована агресија, неоправдано наношење штете другоме (Драган Попоадић, Насиље у школама, Институт за психологију, Бгд, 2009.г)

– Који подразумева неравнотежу у сназиPicture12

– Који има елементе понављања

– Може да буде физичко, вербално или индиректно (задиркивање, изопштавање из групе)

 

ОБЛИЦИ НАСИЉА

  • Физичко
  • Емоционално/психолошко
  • Социјално
  • Сексуално
  • Електронско
  • Експлоатација/искоришћавање

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – НАЈЧЕШЋЕ ЈЕ ЖРТВА НАСИЉА

  • надарено дете
  • ново дете у разредуPicture1
  • мирно и љубазно дете
  • дете које има добар однос с учитељем/наставником
  • дете нижег социјално-економског статуса
  • дете из друге етничке групе
  • хендикепирано дете/дете с посебним потребама
  • дете разведених родитеља
  • дете које је и жртва породичног насиља

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – ЖРТВЕ НАСИЉА ЧЕСТО ИМАЈУ

  • лоше социјалне вештине („не знају да се боре за себе“)
  • мањак сигурности
  • мање подршке од стране наставника и ученика
  • осјећање кривице и сматрају да су они сами криви за то што им се догађа
  • жељу да се уклопе, на било који начин

 

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ -„СИМПТОМИ“ ЖРТВЕ НАСИЉАБОЛ

  • боје се одласка у школу и из ње
  • мењају уобичајени пут до школе, моле родитеље да их возе у школу
  • одбијају да иду у школу
  • погоршава им се школски успех
  • постану повучени
  • ниског самопоуздања
  • постану анксиозни, напети и престају да једу
  • прете самоубиством или га покушају учинити
  • заспу плачући, имају ноћне море
  • почну да краду или све чешће питју за новац од родитеља (за насилника)
  • одбијају да говоре о томе што није у реду
  • постану  депресивни или агресивни и почну застрашивати другу децу
  • дају неверватна објашњења за своје понашање
  • сами проводе одмор и не бирају их за групна дружења
  • несигурни су и узнемирени када требају изаћи пред таблу
  • пред одељењем траже близину учитеља

 

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – НАСИЛНИЦИ

Picture14– агресивне особе, импулcивне-нагле у поступцима

-лако се разљуте, галаме

-имају жељу за доминацијом и подчињавањем других

-непрестано се желе доказати, физички или тако да малтретирају друге

-углавном су физички јаки, отпорни на насиље

-лошију концентрацију и пажњу, лош успех у школи

– често гледају насилне филмове и играју насилне игрице

-имају мало пријатеља и често су  неприхваћени због свог понашања (осим у друштву других насилника)

-задиркују и провоцирају животиње

-осјећају се фрустрирано

Адолесценти не поштују ауторитете, недостаје им саосећења за осећања и права других, искључују их из школе и имају лош успех у школи, учествују у тучама, крађама и уништавању јавне имовине.

 

ПОСЛЕДИЦЕ

За жртвуPicture16

-усамљеност

-депресија

-туга

-уплашеност

-несигурност

-ниско самопоуздање (па и болест, што се одражава у даљем животу)

  За насилника

  – повезаност између насилничког понашања у школи и криминалитета у каснијем животу

За проматрача

-склонији већем ризику толерисања агресивног понашања у будућности

 

Развој агресије кроз сазревање – ДОБА ОДОЈЧЕТА

  • мала деца немају објективну перцепцију другога (егоцентризам мишљења), па не могу ни планирати понашања с намером чињења штете другоме
  • ФРУСТРАЦИЈА се јавља око 6/7 месеца живота
  • агресија око 1. године је ИНСТРУМЕНТАЛНА – намењена циљу (најчешће очувања и/или узимања играчака)

Развој агресије кроз сазревање –  РАНО ДЕТИЊСТВО

  • агресија је усмерена ка одраслима и вршњацима, више није претежно инструментална, него реактивна
  • физичка агресија се смањује – саморегулација, могућност изражавања речима, последице
  • изливи беса – несклад жеље и могућности – најјачи је између 3. и 5. године

Развој агресије кроз сазревање – СРЕДЊЕ ДЕТИЊСТВО

  • јаче и важније вршњачке везе
  • веће когнитивне способности
  • препознају намере
  • полне разлике

Развој агресије кроз сазревање –  МЛАДАЛАЧКО ДОБА

  • развој агресије иде у два супротна смера:

РИЗИЧНЕ ГРУПЕ: Picture11

-јачање агресије, агресивних облика понашања, улазак у деликвентна понашања

-колективно насиље – агресија као облик социјалне доминантности

НЕРИЗИЧНЕ ГРУПЕ:

– смањење агресивних облика понашања,   учење асертивности

 

УЗРОЦИ НАСИЉА

Picture2o биолошки фактори

o психолошки фактори

o социолошки фактори

 

 

 

 

 

 

БИОЛОШКИ ФАКТОРИ  (Агресија као урођено понашање – инстинкт)

  • генетика
  • повреде (амигдала, хипотхаламус, лимбички састав)Picture3
  • неуротрансмитори – снижен серотонин

– снижен норадреналин

  • хормони                  –  повишен тестостерон
  • епилепсија
  • ниски шећер у крви

“Научно је неоправдано тврдити да је било какав облик насилног понашања генетски програмиран у људској природи, тј. да је узрокован инстинктом.”

      Council of Representatives of the APA  & International Council of Psychologists

 

ПСИХОЛОШКИ ФАКТОРИ (Фрустрациона теорија агресије)

  • једна од првих психолошких теорија агресије Berkowitz (1978)
  • Фрустрација доводи до срџбе као емоционалне спремности за агресију

фрустрација = онемогућавање постизања циља

  • Ф > кад су мотивација и очекивана гратификација веће, а онемогућавање потпуно

КЛАСИЧНА ФРУСТРАЦИОНА ТЕОРИЈА АГРЕСИЈЕ

→ Спољашња агресија ( Директна или Индиректна)

                                              → Мотивација за агресију

Фрустрација         ⇒                                                                    → Унутрашња агресија

→ Остала реаговања (нпр. повлачење)

 

ПСИХОЛОШКИ ФАКТОРИPicture8

  • когнитивна оштећења (ментална ретардација)
  • недовољна емпатичност
  • искривљена перцепција околних догађаја
  • недовољна регулација фрустрације
  • темперамент
  • алкохол / дрога

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ – ПОРОДИЦА (Агресија као научено понашање)

  • старост мајке (мајке тинејџерке имају већу шансу да имају агресивну децу)
  • несклад у породици
  • растављени родитељи
  • психијатријске болести родитеља (депресија, анксиозност, ОКП, схи)
  • антисоцијално понашање и криминалитет родитеља
  • алкохолизам у породици (само отац)

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ – Породични односи

  • мањак родитељског надзора
  • недовољна емоционална подршка и прихватање родитељаPicture9
  • васпитни стилови
  • злостављање
  • занемаривање
  • недовољна компетентност родитеља

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ

УЖА ОКОЛИНА

  • одсутност социјалне подршке
  • директне последице понашања
  • статус у вршњачкој групи

ШИРА ОКОЛИНА

  • социоекономски статус
  • друштвени став према насиљу и агресивним облицима понашања
  • претерана запосленост родитеља
  • незапосленост родитеља

 

УЧЕЊЕ ПО МОДЕЛУ  

(Бандура, 1961. / Права социјално-психолошка теорија)

  • Социјална околина има главну улогу у настанку агресивног понашања:

– Награде или казне

– Учи се опажањем и опонашањем     Picture4

ДЕЦА НАЈБОЉЕ УЧЕ ПО МОДЕЛУ (Учење угледањем на узор – узор је модел који се опонаша)

2 важна појма:

Имитација – везује се за споља видљива понашања

Идентификација – везује се за унутрашња својства човека

Бандурин експеримент

Picture5

Picture6Picture7

 

Моделовање агресивног понашања резултати: изложеност агресивном моделу значајно повећава

  • опонашање агресивног поншања (физичког и вербалног) немоделовану агресију
  • физичку агресију код дечака, без разлике у вербалној
  • Деца с нагресивним моделом испољавају мање агресије

Picture10

 

Моделовање као дозвола за агресију!

ВАЖНОСТ ЕМОЦИОНАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ

ЉУТЊА – ЕМОЦИЈА КОЈУ ПОСЕБНО НЕ ВОЛИМО је једина емоција која са собом носи енергију, врло често се повезује са агресијом

    • да би знали “баратати” емоцијама, морамо знати да их именујемо, препознамо – тек тада можемо размишљати шта да радимо с њима
    • агресија је само један од начина исказивања љутње
    • оно с чим друштво и ми имамо потешкоћа је што исказивање љутње често није социјално прихватљиво
  • ЕМПАТИЈА као особина, нужна за смањење агресије, јавља се код људи који прихватају, препознају, именују и контролишу своје емоције
  • САМОПРОЦЕНА: Да ли се осећам угодно? Да ли сам ја задовољан/на својим поступком? Да ли су други задовољни мојим поступцима? Да ли сам ближи/а с људима око мене? Колико ми је то користило с обзиром на оно што сам желео/ла?
  • Истраживања су показала несумњиву успешност психолошких интервенција , без обзира на приступ

СМАЊИВАЊЕ АГРЕСИЈЕ

  • Исказивање љутње и свест о својим осећањима
  • Ослобађање љутње кроз извињење
  • Моделовање неагресивног понашања
  • Тренинг комуникације и вештина решавања проблема
  • Изазивање емпатије (емпатија као особина нужна за смањење агресије јавља се код људи који прихватају, препознају, именују и контролишу своје емоције)

ШТА АКО СЕ НАСИЉЕ ИПАК ДЕСИ?

Како се понашати да би избегли
насиље?

  • На путу од куће до школе не користите небезбедне пречице, као и неосветљена места где нема пролазника
  • Крећите се кад год можете у друштву другова. Са друговима које сте одабрали развијајте узајамно поверење и поштовање
  • Ако имате сазнања да се планира туча, немојте се придружити већ обавестите наставника или другу одраслу особу да би позвали полицију
  • Немојте носити у школу скупе предмете/ствари, јер их неко може отети
  • Немојте носити са собом оруђе, опасне предмете, хладно и ватрено оружје, јер постоје велике шансе да ћете га можда употребити – тиме угрожавате и себе и друге

 

Шта урадити ако се неко према вама
понаша насилно?

  • Не реагујте исхитрено на провокације – оне обично немају везе са истином, нити са стварним разлозима сукоба, већ крију нечију жељу за свађом и тучом
  • Покушајте да избегнете свађу, а уколико до ње дође настојте што пре да изађете из такве ситуације
  • Свакоме се може десити да погреши, неке увреде се могу опростити – пружите шансу за промену
  • Не смишљајте освету и немојте на претрпљено насиље одговарати новим насиљем – НА ТАЈ НАЧИН ОНО НЕЋЕ ПРЕСТАТИ
  • Ако сте сам и неко вас нападне, покушајте да побегнете или вичите – скрените пажњу на себе тражећи помоћ
  • Разговарајте са другом/друговима о томе шта урадити ако до насиља дође, како да у случају напада један другом што хитније помогнете (позвати у помоћ одрасла лица из најближе околине)

Picture13

ШТА УРАДИТИ АКО СТЕ ПРЕТРПЕЛИ НАСИЉЕ?

  • Уколико сте претрпели насиље, важно је да не ћутите !!!
  • Испричајте некој одраслој особи шта се догодило, онако како је било (родитељима, наставнику, особи од поверења,Тиму за заштиту деце од насиља, школском полицајцу…).
  • Ако се плашите да о томе говорите, позовите друга, другарицу да иде са вама.
  • Одрасли су дужни да реагују и помогну како би се проблем решио !!!

 

ЋУТАЊЕ НЕ СПРЕЧАВА НАСИЉЕ

  • НИСТЕ КРИВИ ЗА ТО ШТО СЕ ДОГОДИЛО !
  • НИСТЕ «ТУЖИБАБЕ» АКО ИСПРИЧАТЕ ОДРАСЛИМА – НА ТАЈ НАЧИН ШТИТИТЕ СЕБЕ И ДРУГЕ !
  • ТРАЖИТЕ ПОМОЋ НА КОЈУ ИМАТЕ ПРАВО!

 

 

НЕКИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ

Извештај EduCentar.net, Хрватска, 25.3.2015

ХРВАТСКА

ДЕЦУ У КРИМИНАЛ ВОДИ ОТУЂЕНОСТ ОД РОДИТЕЉА- најновија истраживања

  • Тревис Херши, професор социологије на Универзитету у Аризони, започео је своју студију 1965. године, прикупљајући податке о 4.077 тинејџера из злогласног предграђа Сан Франциска.
  • Након 50 година, на основу полицијских извештаја и праћења криминалних активности и понашања тинејџера, доказао је да је приврженост родитељима од пресудног значаја за васпитање детета и његово стасавање у пристојну особу.
  • Кети Спац Видом, професор психологије на “Џон Џеј” Колеџу кривичног правосуђа у Њујорку, пратила је 908 деце која су била занемаривана или жртве злостављања.
  • Резултати до којих је она дошла указују на много сложеније односе родитеља и запостављеног детета него што поставља конвенционална теорија о зачараном кругу насиља, по којој насиље рађа насиље, и то у три од четири случаја.
  • Пер Олаф Викстом, професор криминологије на Универзитету у Кембриџу, истраживањем утврдио кључну улогу родитеља у превенцији делинквенције тако што ограничавају дружење детета са криминогеним вршњацима и обликују његов морални став.

   Извор: Тањуг

БОЛ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s