НАСИЉЕ – ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ

ПОЈАМ НАСИЉА

Насиље је сваки облик понашања, које за последицу има стварно или могуће угрожавање здравља, развоја и достојанства

Уколико се насиље дешава међу децом истог или сличног узраста, реч је о вршњачком насиљу, а када оно траје дуже и врши се од стране јачег говоримо о вршњачком злостављању

АГРЕСИЈА / НАСИЉЕ

Дефиниција агресивног понашања:“Било који облик понашања учињеног с намером да се повриједи нека особа или објект.”

Агресивност је шири појам од насиља, првенствено јер се она среће у различитим одбрамбеним облицима, и као бенигна и код животиња и као реактивна и као проактивна. Код агресивности не мора да постоји асиметрија у снази, и агресивно понашање није увек усмерено према истој особи, нити мора да има тенденцију понављања.

Насиље се дефинише као:

– Агресивни чин , реализована агресија, неоправдано наношење штете другоме (Драган Попоадић, Насиље у школама, Институт за психологију, Бгд, 2009.г)

– Који подразумева неравнотежу у снази

– Који има елементе понављања

– Може да буде физичко, вербално или индиректно (задиркивање, изопштавање из групе)

ОБЛИЦИ НАСИЉА

Физичко
Емоционално/психолошко
Социјално
Сексуално
Електронско
Експлоатација/искоришћавање

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – НАЈЧЕШЋЕ ЈЕ ЖРТВА НАСИЉА

надарено дете
ново дете у разреду
мирно и љубазно дете
дете које има добар однос с учитељем/наставником
дете нижег социјално-економског статуса
дете из друге етничке групе
хендикепирано дете/дете с посебним потребама
дете разведених родитеља
дете које је и жртва породичног насиља

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – ЖРТВЕ НАСИЉА ЧЕСТО ИМАЈУ

лоше социјалне вештине („не знају да се боре за себе“)
мањак сигурности
мање подршке од стране наставника и ученика
осјећање кривице и сматрају да су они сами криви за то што им се догађа
жељу да се уклопе, на било који начин

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ -„СИМПТОМИ“ ЖРТВЕ НАСИЉА

боје се одласка у школу и из ње
мењају уобичајени пут до школе, моле родитеље да их возе у школу
одбијају да иду у школу
погоршава им се школски успех
постану повучени
ниског самопоуздања
постану анксиозни, напети и престају да једу
прете самоубиством или га покушају учинити
заспу плачући, имају ноћне море
почну да краду или све чешће питју за новац од родитеља (за насилника)
одбијају да говоре о томе што није у реду
постану депресивни или агресивни и почну застрашивати другу децу
дају неверватна објашњења за своје понашање
сами проводе одмор и не бирају их за групна дружења
несигурни су и узнемирени када требају изаћи пред таблу
пред одељењем траже близину учитеља

ВРШЊАЧКО НАСИЉЕ – НАСИЛНИЦИ

– агресивне особе, импулcивне-нагле у поступцима

-лако се разљуте, галаме

-имају жељу за доминацијом и подчињавањем других

-непрестано се желе доказати, физички или тако да малтретирају друге

-углавном су физички јаки, отпорни на насиље

-лошију концентрацију и пажњу, лош успех у школи

– често гледају насилне филмове и играју насилне игрице

-имају мало пријатеља и често су неприхваћени због свог понашања (осим у друштву других насилника)

-задиркују и провоцирају животиње

-осјећају се фрустрирано

Адолесценти не поштују ауторитете, недостаје им саосећења за осећања и права других, искључују их из школе и имају лош успех у школи, учествују у тучама, крађама и уништавању јавне имовине.

ПОСЛЕДИЦЕ

За жртву

-усамљеност

-депресија

-туга

-уплашеност

-несигурност

-ниско самопоуздање (па и болест, што се одражава у даљем животу)

За насилника

– повезаност између насилничког понашања у школи и криминалитета у каснијем животу

За проматрача

-склонији већем ризику толерисања агресивног понашања у будућности

Развој агресије кроз сазревање – ДОБА ОДОЈЧЕТА

мала деца немају објективну перцепцију другога (егоцентризам мишљења), па не могу ни планирати понашања с намером чињења штете другоме
ФРУСТРАЦИЈА се јавља око 6/7 месеца живота
агресија око 1. године је ИНСТРУМЕНТАЛНА – намењена циљу (најчешће очувања и/или узимања играчака)

Развој агресије кроз сазревање – РАНО ДЕТИЊСТВО

агресија је усмерена ка одраслима и вршњацима, више није претежно инструментална, него реактивна
физичка агресија се смањује – саморегулација, могућност изражавања речима, последице
изливи беса – несклад жеље и могућности – најјачи је између 3. и 5. године

Развој агресије кроз сазревање – СРЕДЊЕ ДЕТИЊСТВО

јаче и важније вршњачке везе
веће когнитивне способности
препознају намере
полне разлике

Развој агресије кроз сазревање – МЛАДАЛАЧКО ДОБА

развој агресије иде у два супротна смера:

РИЗИЧНЕ ГРУПЕ:

-јачање агресије, агресивних облика понашања, улазак у деликвентна понашања

-колективно насиље – агресија као облик социјалне доминантности

НЕРИЗИЧНЕ ГРУПЕ:

– смањење агресивних облика понашања, учење асертивности

УЗРОЦИ НАСИЉА

o биолошки фактори

o психолошки фактори

o социолошки фактори

БИОЛОШКИ ФАКТОРИ (Агресија као урођено понашање – инстинкт)

генетика
повреде (амигдала, хипотхаламус, лимбички састав)
неуротрансмитори – снижен серотонин

– снижен норадреналин

хормони – повишен тестостерон

епилепсија
ниски шећер у крви

“Научно је неоправдано тврдити да је било какав облик насилног понашања генетски програмиран у људској природи, тј. да је узрокован инстинктом.”

Council of Representatives of the APA & International Council of Psychologists

ПСИХОЛОШКИ ФАКТОРИ (Фрустрациона теорија агресије)

једна од првих психолошких теорија агресије Berkowitz (1978)
Фрустрација доводи до срџбе као емоционалне спремности за агресију

фрустрација = онемогућавање постизања циља

Ф > кад су мотивација и очекивана гратификација веће, а онемогућавање потпуно

КЛАСИЧНА ФРУСТРАЦИОНА ТЕОРИЈА АГРЕСИЈЕ

→ Спољашња агресија ( Директна или Индиректна)

→ Мотивација за агресију

Фрустрација ⇒ → Унутрашња агресија

→ Остала реаговања (нпр. повлачење)

ПСИХОЛОШКИ ФАКТОРИ

когнитивна оштећења (ментална ретардација)
недовољна емпатичност
искривљена перцепција околних догађаја
недовољна регулација фрустрације
темперамент
алкохол / дрога

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ – ПОРОДИЦА (Агресија као научено понашање)

старост мајке (мајке тинејџерке имају већу шансу да имају агресивну децу)
несклад у породици
растављени родитељи
психијатријске болести родитеља (депресија, анксиозност, ОКП, схи)
антисоцијално понашање и криминалитет родитеља
алкохолизам у породици (само отац)

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ – Породични односи

мањак родитељског надзора
недовољна емоционална подршка и прихватање родитеља
васпитни стилови
злостављање
занемаривање
недовољна компетентност родитеља

СОЦИОЛОШКИ ФАКТОРИ

УЖА ОКОЛИНА

одсутност социјалне подршке
директне последице понашања
статус у вршњачкој групи

ШИРА ОКОЛИНА

социоекономски статус
друштвени став према насиљу и агресивним облицима понашања
претерана запосленост родитеља
незапосленост родитеља

УЧЕЊЕ ПО МОДЕЛУ

(Бандура, 1961. / Права социјално-психолошка теорија)

Социјална околина има главну улогу у настанку агресивног понашања:

– Награде или казне

– Учи се опажањем и опонашањем

ДЕЦА НАЈБОЉЕ УЧЕ ПО МОДЕЛУ (Учење угледањем на узор – узор је модел који се опонаша)

2 важна појма:

Имитација – везује се за споља видљива понашања

Идентификација – везује се за унутрашња својства човека

Бандурин експеримент

Моделовање агресивног понашања резултати: изложеност агресивном моделу значајно повећава

опонашање агресивног поншања (физичког и вербалног) немоделовану агресију
физичку агресију код дечака, без разлике у вербалној
Деца с нагресивним моделом испољавају мање агресије

Моделовање као дозвола за агресију!

ВАЖНОСТ ЕМОЦИОНАЛНЕ ЕДУКАЦИЈЕ

ЉУТЊА – ЕМОЦИЈА КОЈУ ПОСЕБНО НЕ ВОЛИМО је једина емоција која са собом носи енергију, врло често се повезује са агресијом

- да би знали “баратати” емоцијама, морамо знати да их именујемо, препознамо – тек тада можемо размишљати шта да радимо с њима
- агресија је само један од начина исказивања љутње
- оно с чим друштво и ми имамо потешкоћа је што исказивање љутње често није социјално прихватљиво

ЕМПАТИЈА као особина, нужна за смањење агресије, јавља се код људи који прихватају, препознају, именују и контролишу своје емоције
САМОПРОЦЕНА: Да ли се осећам угодно? Да ли сам ја задовољан/на својим поступком? Да ли су други задовољни мојим поступцима? Да ли сам ближи/а с људима око мене? Колико ми је то користило с обзиром на оно што сам желео/ла?
Истраживања су показала несумњиву успешност психолошких интервенција , без обзира на приступ

СМАЊИВАЊЕ АГРЕСИЈЕ

Исказивање љутње и свест о својим осећањима
Ослобађање љутње кроз извињење
Моделовање неагресивног понашања
Тренинг комуникације и вештина решавања проблема
Изазивање емпатије (емпатија као особина нужна за смањење агресије јавља се код људи који прихватају, препознају, именују и контролишу своје емоције)

ШТА АКО СЕ НАСИЉЕ ИПАК ДЕСИ?

Како се понашати да би избегли
насиље?

На путу од куће до школе не користите небезбедне пречице, као и неосветљена места где нема пролазника
Крећите се кад год можете у друштву другова. Са друговима које сте одабрали развијајте узајамно поверење и поштовање
Ако имате сазнања да се планира туча, немојте се придружити већ обавестите наставника или другу одраслу особу да би позвали полицију
Немојте носити у школу скупе предмете/ствари, јер их неко може отети

Немојте носити са собом оруђе, опасне предмете, хладно и ватрено оружје, јер постоје велике шансе да ћете га можда употребити – тиме угрожавате и себе и друге

Шта урадити ако се неко према вама
понаша насилно?

Не реагујте исхитрено на провокације – оне обично немају везе са истином, нити са стварним разлозима сукоба, већ крију нечију жељу за свађом и тучом
Покушајте да избегнете свађу, а уколико до ње дође настојте што пре да изађете из такве ситуације
Свакоме се може десити да погреши, неке увреде се могу опростити – пружите шансу за промену
Не смишљајте освету и немојте на претрпљено насиље одговарати новим насиљем – НА ТАЈ НАЧИН ОНО НЕЋЕ ПРЕСТАТИ
Ако сте сам и неко вас нападне, покушајте да побегнете или вичите – скрените пажњу на себе тражећи помоћ
Разговарајте са другом/друговима о томе шта урадити ако до насиља дође, како да у случају напада један другом што хитније помогнете (позвати у помоћ одрасла лица из најближе околине)

ШТА УРАДИТИ АКО СТЕ ПРЕТРПЕЛИ НАСИЉЕ?

Уколико сте претрпели насиље, важно је да не ћутите !!!
Испричајте некој одраслој особи шта се догодило, онако како је било (родитељима, наставнику, особи од поверења,Тиму за заштиту деце од насиља, школском полицајцу…).
Ако се плашите да о томе говорите, позовите друга, другарицу да иде са вама.
Одрасли су дужни да реагују и помогну како би се проблем решио !!!

ЋУТАЊЕ НЕ СПРЕЧАВА НАСИЉЕ

НИСТЕ КРИВИ ЗА ТО ШТО СЕ ДОГОДИЛО !
НИСТЕ «ТУЖИБАБЕ» АКО ИСПРИЧАТЕ ОДРАСЛИМА – НА ТАЈ НАЧИН ШТИТИТЕ СЕБЕ И ДРУГЕ !
ТРАЖИТЕ ПОМОЋ НА КОЈУ ИМАТЕ ПРАВО!

НЕКИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ

Извештај EduCentar.net, Хрватска, 25.3.2015

ДЕЦУ У КРИМИНАЛ ВОДИ ОТУЂЕНОСТ ОД РОДИТЕЉА- најновија истраживања

Тревис Херши, професор социологије на Универзитету у Аризони, започео је своју студију 1965. године, прикупљајући податке о 4.077 тинејџера из злогласног предграђа Сан Франциска.
Након 50 година, на основу полицијских извештаја и праћења криминалних активности и понашања тинејџера, доказао је да је приврженост родитељима од пресудног значаја за васпитање детета и његово стасавање у пристојну особу.
Кети Спац Видом, професор психологије на “Џон Џеј” Колеџу кривичног правосуђа у Њујорку, пратила је 908 деце која су била занемаривана или жртве злостављања.
Резултати до којих је она дошла указују на много сложеније односе родитеља и запостављеног детета него што поставља конвенционална теорија о зачараном кругу насиља, по којој насиље рађа насиље, и то у три од четири случаја.
Пер Олаф Викстом, професор криминологије на Универзитету у Кембриџу, истраживањем утврдио кључну улогу родитеља у превенцији делинквенције тако што ограничавају дружење детета са криминогеним вршњацима и обликују његов морални став.